Пише: Стефан Симић
Убеђују ме пријатељи, као и пред сваке изборе, да Вучић сигурно губи.
Леп је њихов оптимизам, базиран на ономе што виде, а не на ономе што је у позадини.
А то је да Вучић и даље држи већину тога у својим рукама.
Толико смо застранили „life coach“ политиком („шта помислиш, то се и оствари“) да не видимо очигледно.
Има милијарде за корупцију.
Има криминалне структуре уз себе, које иду около и застрашују.
Има стотине плаћених интелектуалаца који ботују за њега.
Има десетине хиљада интернет ботова.
Има Српску православну цркву која се продала.
Има јавне функционере који се понашају као партијска војска.
Има систем у коме су се држава и СНС стопили.
Има локалне моћнике који контролишу мале средине.
Има велики број пензионера којима се свако повећање представља као његов лични поклон.
Има бескрајну производњу непријатеља државе,
а то је свако ко мисли другачије.
Има национализам када му затреба, европску причу, Кину, Русију, Запад, Косово.
Има страх људи од рата, беде, промене, свега и свачега.
Оно што нема јесте већинска подршка народа.
Али тај народ је толико подељен и посвађан да буквално нико неће никога,
нити ће изаћи на изборе.
Стално им се бацају нове кости, које глођу, убеђени да нешто одлучују, док воде бесплодне интернет расправе.
Студенти ће у наредном периоду бити изложени као зечеви на разним штандовима, да их којекакви нападају.
Србија није Београд, Србија је сваки град и свако село.
Скоро у сваком месту заведен је систем страховладе и уцене.
Ако радиш у државној управи, не смеш да писнеш.
Зато многи глуме неутралност, а на ивици су нервног слома.
Људи масовно дају отказе.
Ствара се све гора атмосфера. Уместо да се збију редови, ствара се привид да сигурно губи изборе.
Њему то иде у прилог: вечито глуми жртву, а преко медија ствара слику шта је све урадио.
Као да је урадио од својих пара.
Створена је потпуно искривљена слика стварности.
Прича се да ли је неко Србин или није, где ко летује, а не о ономе што се стварно дешава.
А то је пљачка невиђених размера.
Многи људи су пред пуцањем.
Србија се емотивно вратила у деведесете.
Вучић је све трауме поново вратио на сцену, буквално као када се болест врати.
Све ради да остане ту где јесте, шаље помешане поруке.
Притом, ми се више не бавимо реалном политиком, него Фејсбук политиком: оплети по свакоме.
Није поента да ли је неко оптимиста, него да се створи реална платформа која може да га добије.
Пошто сам, стицајем прилика, обишао буквално сваки град у Србији,
знам колико ће СНС бранити буквално свако место.
Очекује нас највећа пљачка у модерној историји Србије, и то не на самим изборима.
Него пре тога.
Да би се остало ту где јесте.
Нема више срамоте, блама.
Многи невини људи ће бити мете, јер му је још увек све на извол’те.
Зато треба стати уз студенте, не само гласом него и физички, јер, као што су их ударали колима,
Вучићевић и остали психо-ликови тек ће им цртати мете.
Не треба бити наиван и само се надати, него повезати се са људима
који ће једни другима чувати леђа.
У противном, чекају нас нова понижавања и иживљавања.
Зарад чега?
Да би једна група криминалаца могла да настави да пљачка.
А ми ћемо имати још већи суноврат.
Зато, памет у главу. Никакав лажни оптимизам, него свест о томе шта овај све има у својим рукама
и да није случајно до сада добијао све могуће изборе.
То је његов терен и све је дозвољено у тој његовој поремећеној игри.
Извор: ФБ профил, дозвола аутора
