Нешто мање од три недеље пре изрицања првостепене пресуде Хашиму Тачију и још тројици бивших челника ОВК, председник Србије Александар Вучић већ износи своју прогнозу исхода. Штавише, тврди да то већ зна: пресуда ће бити „нешто осуђујућа“, „тек толико“ да покрије време проведено у притвору, али да ће Тачи за „најтеже злочине против Срба“ бити оглашен некривим. „Волео бих да кажем: извините, преварио сам се“, додаје Вучић, најављујући да ће 16. септембар, према његовом тумачењу, донети још један „печат“ Запада којим се Срби представљају као трајни кривци.
„Шеснаестог септембра следи изрицање пресуде Хашиму Тачију. Гле чуда – а они воле симболе – 15. је наш национални празник, Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Шеснаестог је то заказано“, казао је.
Потом је изнео тврдњу да већ има сазнања о томе какав ће исход бити:
„И ево како сазнајем, а видећете да сазнајем добро. Волео бих да кажем: извините, преварио сам се. И не бих имао проблем.“
А оно што, како тврди, очекује јесте пресуда којом ће Тачи бити осуђен, али не и за оно што Вучић означава као најтеже злочине над Србима.
„Биће нешто осуђујуће, али не због трагедије српских жртава. Тек толико да би покрили притворско време. Али за најтеже злочине против Срба Хашим Тачи биће оглашен некривим и неодговорним за то“, казао је Вучић.
За такву своју прогнозу није изнео доказе, већ ју је сместио у ширу критику међународног правосуђа и ранијих процеса за ратне злочине на простору бивше Југославије.
Према Вучићевом тумачењу, крајњи резултат рада различитих међународних судова биће представљање слике према којој Хрвати, Бошњаци и Албанци „суштински нису чинили злочине над Србима“, док ће Срби остати означени као „трајни кривци“.
„И то вам је пресуда. То је печат који нам Запад доноси. То је печат који нам Запад доноси. И не треба да имамо никаквих илузија по том питању“, поручио је.
Додао је и да „никада није веровао у хашку правду“.
„Да ли верујем у хашку правду? Никада нисам и ни данас не верујем. Ни данас не верујем“, казао је Вучић.
Говорећи о српским жртвама, потом је набрајао случајеве за које сматра да нису добили ни одговарајући правосудни епилог нити довољно пажње, између осталог помињући Клечку и Петровачку цесту.
„Ником ништа за Петровачку цесту. Ником ништа за Клечку, за силоване Српкиње, убијену децу“, рекао је.
Поново се вратио на 16. септембар: „И зато нам то спремају додатно 16. септембра.“
Пресуда четворици бивших челника ОВК 16. септембра
Иако је Вучић данас говорио пре свега о Тачију, 16. септембра биће изречена првостепена пресуда четворици некадашњих високих званичника ОВК – Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију.
Специјализована већа Косова заказала су јавно изрицање пресуде за 10 часова у Хагу. У сусрет пресуди, међу Албанцима на Косову већ је у току широка мобилизација подршке бившим челницима ОВК. У центру Приштине постављен је велики екран са „Сат(ом) чекања“, који одбројава дане, сате, минуте и секунде до 16. септембра, а организатори су најавили одбројавање и у другим општинама. За 12. септембар у Приштини најављен је „Марш за слободу“ под слоганом „Косово чека“, док се у седам подручја повезаних са некадашњим зонама ОВК организују и „Ноћи слободе“. Позиви за марш већ су стигли и до Тиране, где се емитују на рекламним екранима на главним раскрсницама, док кампању интензивно прате косовски и албански медији. За дан изрицања пресуде најављено је и окупљање албанске дијаспоре у Хагу.
Четворица оптужених терете се по шест тачака за злочине против човечности – прогон, затварање, друга нехумана дела, мучење, убиства и присилне нестанке – и четири тачке за ратне злочине, укључујући противправно хапшење и притварање, сурово поступање, мучење и убиства.
Према оптужници, дела за која се терете почињена су од најмање марта 1998. до септембра 1999. на више локација на Косову и у северној Албанији, а жртве су били цивили и особе које нису учествовале у непријатељствима.
Сва четворица изјаснила су се да нису крива.
О Младићу: „Ко ће снажније да опсује преминулог генерала? Ја нећу“
У Вучићевом обиласку Србије, данас у мачванском крају, у фокусу је била смрт Ратка Младића.
Вест о Младићевој смрти јуче је покренула лавину реакција у Србији, Босни и Херцеговини и региону, неретко крајње оштрих и потпуно супротстављених – од величања његове ратне улоге и порука да је био херој, до порука представника жртава да је правда у томе што је до краја живота остао у затвору. У Републици Српској служени су помени и паљене свеће, док су међународни званичници и удружења жртава поново подсетили на правоснажне пресуде за геноцид у Сребреници и друге ратне злочине.
Додатну полемику је изазвао министар правде Србије Ненад Вујић, који је најавио да ће Младић бити сахрањен уз „највише државне и војне почасти“, уз напомену да ће о месту сахране одлучити породица.
На Вујићеву најаву реаговао је и део цивилног сектора. Жене у црном оцениле су да би сахрана уз највише државне и војне почасти показала да држава и друштво у Србији и даље стоје „раме уз раме“ са Младићем, док је Јована Коларић из Фонда за хуманитарно право упозорила да би државне почасти, према њиховом тумачењу, биле и у супротности са Законом о Војсци Србије, јер закон предвиђа одузимање чина лицима осуђеним на више од годину дана затвора.
„Ових дана сам сведок најтежих могућих притисака који долазе са различитих страна, како из региона, тако из наше земље, тако и света. Ко ће од нас снажније да опсује преминулог генерала Младића? Ја у томе да учествујем нећу. Напамет ми не пада“, рекао је Вучић у централном обраћању преко питања медијских екипа које га прате.
Но, након Вујићеве најаве, Вучић је неколико сати касније био уздржанији: казао је да се за сада ништа не зна, да су наводи о месту сахране медијске спекулације и да ће држава, уколико породица одлучи да Младић буде сахрањен у Србији, помоћи да то буде учињено „на пристојан и достојанствен начин“, спомињући истовремено, „жељу генерала да бусде сахрањен поред његове ћерке“.
Истовремено је нагласио да не жели да говори о томе „шта ће историја да суди“ о Младићу, нити, како је рекао, да повреди осећања Бошњака.
„Не желим да повредим Бошњаке. Не желим њихова осећања да повредим. Ми морамо да чувамо мир, да будемо уједињени овде у земљи између различитих народа, нација“, казао је Вучић.
Критиковао је, међутим, и поједине реакције у Србији на Младићеву смрт, укључујући једног министра, поручујући да „елементарна грађанска пристојност“ налаже да се смрт човека не прославља, без обзира на став о његовим делима.
Извор: КоССев
Фото: Гов.ме
