Пише: Веско Пејак

ДПС је дошао на власт када сам био дијете.
Данас имам 46 година.
Понекад изговорим те двије реченице једну за другом и тек тада схватим колико је то страшно.
Није то један мандат. Није једна Влада. Није једна политичка епоха.
То је младост.
То су године у којима смо требали да гледамо како се гради држава, а гледали смо како се дијели плијен. Како нестају фабрике у којима су радили наши родитељи. Како људи које смо познавали остају без посла. Како се једна мала и прелијепа земља полако претвара у приватни посјед неколико породица, кумова, пријатеља и партијских војника.
Гледали смо како одлазе наши пријатељи.
Један за Аустралију. Други за Њемачку. Трећи за Америку. Четврти за Скандинавију.
И сваки пут би остала једна празна столица за неким столом.
А Црна Гора је постајала земља из које се одлази да би се нормално живјело, а у коју се враћа да би се сахранили родитељи.
То им најтеже опраштам.
Не новац.
Вријеме.
Новац се некада може вратити. Фабрика се можда може поново направити. Пут изградити. Дуг отплатити.
Али нико мени и мојој генерацији неће вратити тридесет година.

Ово је прича о једној генерацији којој је једна партија појела младост

И онда погледам ову фотографију!
Гледам та лица и помислим да многи од њих вјероватно искрено не разумију о чему говорим. Можда чак нијесу лоши људи. Само су одрасли унутар нечега што је толико дуго трајало да су почели да га сматрају природним.
Можда не знају за боље.
Власт не чини човјека бољим. Власт само покаже какав је човјек када више не мора никога да моли.
Зато ово није прича о томе да су једни добри, а ДПС лош.
Нијесу.
Ово је прича о једној генерацији којој је једна партија појела младост.
И можда је управо то највећа трагедија Црне Горе.
Не што смо престали вјеровати ДПС-у.
Него што смо послије свега престали вјеровати да ће ико ко дође на власт бити много другачији.
"Сви су исти!" - ме често подсјети на коментар повријеђене и остављене жене када коментарисе своје лоше изборе. А ми смо као народ бирали лоше ..
А човјек може преживјети сиромаштво. Може преживјети неправду. Може отићи и почети поново.
Али када једном изгуби вјеру да његова држава може бити пристојно мјесто за живот — тада држава почиње да остаје без људи.
ДПС нам је узео године.

Извор: ФБ, дозвола аутора