Фото: Аеродроми Црне Горе
Док Влада најављује хитно проширење аеродрома у Подгорици и Тивту, директор Аеродрома Црне Горе тврди да државна компанија може сама финансирати развој вриједан између 200 и 300 милиона еура. Тиме се поново отвара кључно питање: да ли ће држава коначно одлучити о задржавању важног ресурса у својим рукама и модернизовати у сопственој режији?
Црногорски аеродроми могли би ући у највећи инвестициони циклус у својој историји. Влада је најавила проширење терминала, увођење додатних гејтова и реконструкцију писта, док из менаџмента Аеродрома Црне Горе поручују да компанија има довољно финансијске снаге да сама обезбиједи новац потребан за модернизацију.
Премијер Милојко Спајић најавио је хитну израду новог Мастер плана за дугорочни развој аеродрома у Подгорици и Тивту, као и формирање међуресорског координационог тијела које ће предводити.
Циљ је да приоритетни радови почну довољно брзо како би аеродроми спремније дочекали љетњу сезону 2027. године.
Истовремено, извршни директор Аеродрома Црне Горе Роко Толић процјењује да би за темељну модернизацију два аеродрома могло бити потребно између 200 и 300 милиона еура, али тврди да компанија тај инвестициони циклус може финансирати без концесионара.
Од нових терминала до дужих писта
Владин план за Аеродром Подгорица предвиђа изградњу новог терминала, реконструкцију и проширење платформе, као и реконструкцију и продужење полетно-слетне стазе.
Дугорочни циљ је оспособљавање подгоричког аеродрома за прихват широкотрупних авиона, чиме би се отворила могућност успостављања директних прекоокеанских линија.
На Аеродрому Тиват планирани су нови терминал, пристанишна платформа и рулна стаза, као и свеобухватна реконструкција полетно-слетне стазе.
Влада очекује да би већ прије наредне љетње сезоне могли бити реализовани одређени хитни захвати, укључујући проширење постојећих терминалних капацитета и увођење додатних гејтова.
Нови Мастер план требало би да утврди прецизне фазе развоја компаније током наредних десет година. Његова израда важна је и зато што представља формални услов за пријављивање пројеката за бесповратна средства Европске уније и повољне кредите међународних финансијских институција.
Толић: Можемо бирати код кога ћемо се задужити
Толић је у интервјуу за Регионпресс казао да су Аеродроми Црне Горе једна од финансијски најпотентнијих компанија у државном власништву и да интересовање домаћих и међународних кредитора не би изостало.
Према његовим ријечима, Аеродроми би могли да бирају кредитора и да, уз раст броја путника, редовно измирују обавезе, док истовремено финансирају развој.
Иако прецизан износ није могуће утврдити прије израде Мастер плана, грубе процјене показују да би за потребне инвестиције требало издвојити између 200 и 300 милиона еура.
Такав модел, међутим, не би донио резултате преко ноћи. Толић процјењује да би Аеродромима, уколико би развој финансирали самостално, могло бити потребно приближно пет година да достигну ниво инфраструктуре који је требало остварити знатно раније.
Рекорди оборени, инфраструктура остала у прошлости
Потреба за улагањима постаје све хитнија јер број путника расте много брже од капацитета терминала, платформи и других аеродромских садржаја.
Аеродроми Црне Горе су 2025. године први пут опслужили више од три милиона путника. Менаџмент сада очекује да би тај резултат у 2026. могао бити достигнут већ до краја септембра – три мјесеца прије него претходне године.
Толић раст дијелом приписује новој комерцијалној политици према авиокомпанијама.
Аеродроми су током 2025. превозницима који лете ка Црној Гори одобрили готово 13 милиона еура подстицаја, док је за 2026. пројектован износ од 18 милиона еура.
Подстицаји би требало да помогну отварању нових рута и одржавању линија изван главне туристичке сезоне, али истовремено представљају значајно финансијско одрицање државне компаније.
Концесија или развој у државној режији
Тврдња да Аеродроми могу сами финансирати улагања од неколико стотина милиона еура враћа у први план дугогодишњу дилему о будућем моделу управљања аеродромима.
Поступак разматрања давања аеродрома у концесију траје годинама, а неизвјесност је, према Толићу, постала једна од највећих препрека развоју. Менаџмент тешко може донијети одлуку о задуживању и улагању стотина милиона еура док није познато ко ће дугорочно управљати аеродромима.
Концесиони модел могао би донијети бржу финансијску ињекцију и убрзати градњу, док задржавање аеродрома у државном власништву омогућава да будућа добит остане држави. Државни модел, међутим, носи ризик споријих административних процедура и политичких промјена које могу утицати на континуитет улагања.
Толић је упозорио да највећи ризик није нужно избор једног или другог модела, већ наставак постојећег стања без коначне одлуке.
Инвестиције више не могу чекати
Најновије најаве показују да Влада намјерава да започне одређена улагања и прије коначног усвајања Мастер плана. Руководство Аеродрома требало би да, у сарадњи са државним институцијама, одмах почне реализацију приоритетних пројеката за повећање капацитета.
Међуресорско тијело, у којем ће бити представници више министарстава и Аеродрома Црне Горе, требало би да убрза рјешавање административних, планских, имовинско-правних и финансијских препрека.
Ипак, остаје отворено питање да ли најављени радови представљају припрему Аеродрома за самосталан развој или прелазно рјешење док држава не одлучи о концесији.
Рекордан раст саобраћаја потврђује да аеродроми имају снажан пословни потенцијал. Истовремено, гужве и недовољни капацитети показују да даље одлагање инвестиција може угрозити квалитет услуге, раст туризма и долазак нових авиокомпанија.
Извор вијести и фото: РТВ ПГ
