Аутор: Boris Hamer Foto Pexels Free
Иако се овогодишња туристичка сезона увелико карактерише као једна од најуспјешнијих, већ сада је извјесно да ће Црна Гора наредне године имати озбиљан проблем са дијелом тржишта на којем је годинама остваривала значајан број долазака и ноћења.
Увођење визног режима за држављане Русије, Турске и Азербејџана неминовно ће смањити број гостију са тих тржишта, а самим тим и приходе од туризма.
Најбољи примјер за то су руски туристи, јер је посебно значајан губитак руског тржишта. Према званичним подацима, руски гости су током 2025. године остварили више од 2,4 милиона ноћења, што је чинило око 16,4 одсто свих ноћења страних туриста. У Црну Гору је те године дошло готово 204.000 туриста са пребивалиштем у Русији. Заједно са гостима из Турске, Кине и Бјелорусије, ова четири тржишта донијела су више од 3,2 милиона ноћења.
Руски гости годинама су на Црногорском приморју важили за једне од најбољих. Нијесу били важни само због броја, већ и због дужине боравка и чињенице да су значајан дио новца остављали у ресторанима, продавницама, на излетима и у другим услугама. Ранија истраживања потрошње туриста показивала су да су руски гости међу најиздашнијим посјетиоцима Црне Горе.
Зато се сада поставља питање чиме ће Црна Гора надомјестити тај новац.
Проф. др Раде Ратковић, туризмолог и редовни професор Факултета за бизнис и туризам у Будви Универзитета "Адријатик" Бар, годинама упозорава да се туристичка политика не може заснивати на пукој статистици о броју долазака. Посебно је проблематично, сматра он, што Црна Гора није на вријеме обезбиједила довољно снажна алтернативна тржишта која би могла да надомјесте губитак традиционалних гостију.
– Што се тиче структуре тржишта, ми смо хронично у неповољном положају. Немамо организованих гостију у организованим аранжманима са главних и водећих емитивних тржишта. Ово што долази из Западне Европе махом је млађа популација. Они долазе јефтиним лоукост аранжманима, па често у шали кажемо да их хватају испод крила авиона – каже Ратковић за "Дан".
Он истиче да заправо немамо правих породичних гостију који дуже остају, а самим тим и више троше.
– По уласку у Европску унију предстоји нам велика промјена структуре тржишта. Треба да се усагласимо са осталим земљама Медитерана гђе доминиријау водећа европска туристичка тржишта. Мораћемо да се равнамо са Шпанијом, Грчком, Турском... да имамо дугу сезону од најмање седам мјесеци, а да дио туристичких објеката ради у у "мртвој сезони", као старе медитеранске земље, гдје је попуњеност око 50 одсто, док је сада у том периоду код нас попуњеност једва десет одсто – указује професор Ратковић.
Губитак који се не може надомијестити преко ноћи
Русија, Турска, Кина и Бјелорусија заједно су током 2025. године оствариле више од 427.000 долазака и око 3,23 милиона ноћења у Црној Гори. Русија је сама била заслужна за више од 2,4 милиона ноћења страних гостију. Зато увођење виза за дио тих тржишта није само дипломатско или административно питање, већ и озбиљан туристички изазов. Нови гости из Европе, Америке или са далеких азијских тржишта могу бити важни за будућност, али њихов долазак не може преко ноћи надомјестити број, дужину боравка и потрошњу гостију који су годинама долазили у Црну Гору.
Управо ту долазимо до суштине проблема. Ако су руски, турски и азербејџански гости годинама били дио структуре туристичке потрошње, није довољно само рећи да ће их замијенити гости из Западне Европе, Сјеверне Америке или са далеких прекоокеанских тржишта. За то су потребне године промоције, директне авио-линије, прилагођена понуда и озбиљна стратегија.
Да је руско тржиште и даље изузетно важно показују и подаци које је за "Дан" изнио туризмолог Петар Голубовић. Он подсјећа да се руско тржиште коначно стабилизовало и да сада добијамо реалнију статистичку слику.
– Са 1.404.465 ноћења, Русија је друго најважније емитивно тржиште, уз раст од осам одсто у односу на 2025. Ипак, Русија и даље није достигла ниво из 2019. године, када је остварено 1.654.093 ноћења. Зато одлука да уведемо визе за држављане Русије изазива забринутост – рекао је Голубовић.
Док стручњаци упозоравају на посљедице, из Владе стижу подаци о снажној диверсификацији туристичког тржишта. Министарка туризма Симонида Кордић истиче да је ова година међу најуспјешнијим туристичким годинама до сада. Само у јулу регистровано је више од 623.000 долазака и више од 3,7 милиона ноћења, док је у првих седам мјесеци Црну Гору посјетило више од 1,6 милиона туриста, са око 8,9 милиона ноћења.
Приходи од путовања и туризма у првој половини године достигли су око 465 милиона еура, што је готово девет одсто више него у истом периоду прошле године и више од 80 одсто изнад резултата из 2019.
Кордић указује и на снажан раст појединих нових тржишта. Број ноћења гостију из Индије повећан је за више од 92 одсто, из Аргентине за готово 73 одсто, а из Бразила за половину. Раст биљеже и Сједињене Америчке Државе, Канада, Румунија, Холандија, Италија, Пољска и Литванија.
Све то јесте охрабрујуће, али не рјешава проблем који долази са наредном сезоном. Нови гости се не стварају преко ноћи, а посебно не могу аутоматски надомјестити тржишта која су годинама била присутна и на која је био прилагођен значајан дио туристичке понуде.
Црна Гора зато улази у парадоксалну ситуацију: док слави рекордне резултате и говори о диверсификацији, истовремено затвара врата дијелу гостију који су већ доказали да желе да дођу и да троше. Ако за њих не постоји озбиљна замјена, наредна сезона могла би показати да рекордни број долазака није исто што и рекордна туристичка зарада.
Јер, када нестану гости који су били спремни да плате више, остаје питање ко ће попунити празнину. Можда ће авиони бити пуни, али ако њима стигну туристи са знатно тањим новчаницима, Црна Гора би могла добити више гостију, а мање новца.
Заборавили на стратегију
Професор Ратковић подсјећа да је Црна Гора имала стратегију коју су радили Шпанци и да је сада нико више и не помиње.
– Та стратегија је усвојена 2019. године, али због политичких промјена 2020. није ушла у реализацију и нема је ни у једној агенди. Тако је пропала шанса да се тржишно репозиционирамо. А та веома добро урађена маркетинг стратегија указивала нам је на прави пут за то – рекао је Ратковић.
Извор: ДАН
