Специјални суд Хаг, ФОТО: КоССев
За сат времена, у 10 часова, пред Специјализованим већима Косова у Хагу почиње изрицање првостепене пресуде Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију. После готово шест година проведених у притвору, 234 дана суђења, 134 сведока саслушана у судници и још 164 изјаве прихваћене у писаном облику, судије треба да одговоре на питање индивидуалне кривичне одговорности четворице некадашњих највиших представника ОВК за десет тачака ратних злочина и злочина против човечности.
На Косову и у дијаспори је, међутим, последњих недеља изграђена сасвим другачија слика: готово општа друштвена, политичка и институционална мобилизација у којој се од Хага не само отворено очекује ослобађање четворице оптужених, већ из дела политичког и ветеранског миљеа стижу и упозорења, па и претње последицама уколико пресуда буде осуђујућа – од поруке Бедрија Хамзе судијама да „размисле о последицама“, до најава ветерана о протестима, „грађанској побуни“ и могућем „новом конфликту“. Све то прати масовно истицање застава и одбројавање до пресуде, сада и испред самог суда, подршка из Скупштине, школа, професионалних удружења, бизниса, медија и дела цивилног сектора, па до џамија на чије је минарете уочи пресуде наложено постављање застава ОВК.
Изрицање првостепене пресуде заказано је за 16. септембар у 10 часова. Седница је јавна, а Специјализована већа најавила су пренос на албанском, српском и енглеском језику, са десет минута закашњења. У судници је једна стварност: оптужница, доказни материјал, искази сведока, 156 жртава које учествују у поступку, аргументи Тужилаштва и одбране и судско веће које треба да утврди да ли је одговорност сваког од четворице доказана ван разумне сумње.
На Косову и око самог суда данас је друга: поруке „Слобода за ослободиоце“, „ОВК нас уједињује“, „У име народа, прогласите их невиним“, сатови који су одбројавали до данашњег јутра, „Ватре слободе“, мурали, заставе, маршеви, позиви из институција, верских заједница, пословних и професионалних удружења, јавног универзитета, спорта и естраде, часови у школама, филмови на трговима. Мобилизација је током септембра изашла далеко изван ветеранских организација и политичких партија.
Десет тачака оптужнице – и индивидуална одговорност четворице
Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су по шест тачака за злочине против човечности – прогон, затварање, друге нехумане поступке, мучење, убиство и присилни нестанак – и по четири тачке за ратне злочине: противзаконито или произвољно хапшење и лишење слободе, сурово поступање, мучење и убиство.
Оптужница обухвата период најмање од марта 1998. до септембра 1999. године, на више локација на Косову и у Кукешу и Цахану у северној Албанији.
Тужилаштво тврди да су припадници ОВК злочине починили над стотинама цивила и људи који нису учествовали у непријатељствима – међу њима Србима, Ромима и Албанцима које је ОВК сматрала противницима или сарадницима српских власти – и да четворица оптужених сносе индивидуалну кривичну одговорност кроз различите облике учешћа у наводном заједничком злочиначком подухвату.
Сва четворица одбацила су оптужбе и изјаснила се да нису крива.
Суђење је почело 3. априла 2023. године. Тужилаштво је извођење доказа завршило 15. априла 2025, Заступник жртава изводио је своје доказе у јулу, а доказе одбране изводили су тимови Тачија и Краснићија од септембра до децембра прошле године.
Доказни поступак затворен је 18. децембра 2025, а завршне речи трајале су од 9. до 18. фебруара ове године.
Пред судом су уживо сведочила 134 сведока – 125 Тужилаштва, два Заступника жртава и седам одбране. Још 164 исказа сведока прихваћена су само у писаном облику. У поступку тренутно учествује 156 жртава.
Специјализовано тужилаштво у завршној речи затражило је да четворица буду проглашена кривим и осуђена на по 45 година затвора. Одбране су затражиле ослобађајуће пресуде.
Тачи је још прошлог месеца, пред одлуку, јавно рекао да „очекује ослобађање од сваке оптужбе“.
Суд суди четворици – јавна кампања брани ОВК
Управо је граница између две ствари – историјске оцене рата ОВК и кривичне одговорности конкретних оптужених – последњих недеља готово нестала из јавних порука на Косову.
Одбрана карактера рата ОВК у кампањи се често непосредно претвара у закључак да Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи треба да буду ослобођени.
На транспаренту постављеном испред канцеларије Специјализованих већа у Приштини стајало је: „У име народа, прогласите их невиним“.
У Скупштини Косова посланици ПДК поставили су на говорницу амблем ОВК са поруком „ОВК нас уједињује“. Исто су потом понављали политичари, јавне личности, али и поједини представници цивилног сектора.
Организатори кампање „Слобода има име“ формално су понављали да не желе да прејудицирају судску одлуку. Истовремено су поруке кампање биле засноване на очекивању повратка „ослободилаца“ и ослобађајуће пресуде.
Од „Косово чека“ до Марша за слободу
Завршна фаза мобилизације почела је још 21. августа покретањем кампање „Косово чека“.
Постављени су сатови који су одбројавали до данашњег изрицања пресуде, најпре у Приштини, а затим и у другим општинама. Организоване су „Ватре слободе“ у некадашњим оперативним зонама ОВК, изложбе и активности посвећене рату, велики билборди и мурали, укључујући мурал четворици оптужених који је уз подршку градске Дирекције за културу добио место у јавном простору Приштине.
У Њујорку су њихове фотографије приказане на Тајмс скверу, одбројавање је постављено и у Диселдорфу, а за дијаспору је најављено окупљање у Хагу током ноћи између 15. и 16. септембра.
Кулминација на Косову био је „Марш за слободу“ 12. септембра у Приштини.
Хиљаде људи испуниле су централне тргове, уз заставе ОВК и Албаније. Организатори су навели број од око 100.000 учесника. Аљбин Курти није дошао, док су говорили председник ПДК Бедри Хамза и лидер ААК Ардијан Ђини. КОХА је такође известила о масовном скупу и пренела процену организатора о око 100.000 учесника.
Хамза је са бине судијама у Хагу поручио: „Размислите о последицама пре него што донесете одлуку.“
Он је евентуалну пресуду коју би сматрао неправедном представио као „казну за Косово“.
Дан касније, директних међународних реакција на такве поруке са скупа није било. Европска унија је, одговарајући на медијски упит о самој пресуди, поручила да треба поштовати одлуку суда и подсетила да је реч о првостепеном поступку, након којег постоји право жалбе.
Курти пред пресуду: Очекујемо да се врате слободни
Подршка ослобађајућем исходу више није остала само у опозиционом ПДК-у, ветеранским организацијама и кампањи „Слобода има име“.
Аљбин Курти је на седници Владе у понедељак, два дана пред пресуду, рекао да је за њега рат ОВК био „праведан и ослободилачки“ и изразио очекивање да судска одлука буде у складу са тим.
„Верујемо и желимо да и пресуда у среду буде у складу са том правдом и да се лидери ОВК врате слободни у своју земљу и својим породицама“, рекао је Курти.
Његово Самоопредељење претходно је подржало Марш за слободу и оценило да би они који су основали Специјализована већа требало да се „извине народу Косова и читавој албанској нацији“.
Подршка таквом исходу, међутим, није почела тек са септембарском мобилизацијом. Још је Влада „Курти 3“ свој мандат у фебруару практично отворила одбраном бивших лидера ОВК: Курти је у експозеу захтев Тужилаштва за по 45 година затвора оценио као покушај који „противречи истини“ и негира историјски и политички контекст рата, уз поруку да је „изједначавање руководилаца ОВК са геноцидним режимом“ неодрживо.
Од џамија до минарета
Посебно видљива постала је улога верских структура.
Већ пред Марш за слободу, по препоруци косовског муфтије Наима Трнаве, током хутбе 11. септембра у свим џамијама на Косову верници су позвани да учествују на скупу. Исламска заједница представила га је као подршку слободи, правди, достојанству, националном сећању и бившим челницима ОВК.
Дан уочи пресуде, Председништво Исламске заједнице отишло је корак даље.
Донесена је формална одлука да се заставе ОВК поставе на све институције Исламске заједнице, џамије и месџиде, а изричито је наложено да буду истакнуте и на минаретима, што се и догодило.
У образложењу је наведено да се на тај начин изражавају „организованост, солидарност и поштовање према праведној борби ОВК“, уз жељу да сви оптужени буду ослобођени оптужби и проглашени невиним. Одлука је ступила на снагу одмах, а за њено спровођење задужени су савети Исламске заједнице, образовне установе, имами и запослени у џамијама широм Косова.
Одлука је ступила на снагу одмах, те су друштвене мреже од синоћ преплављене фотографијама ОВК и на минаретима џамија, поред зграда, кућа и тргова.
Школе, универзитет, лекари, бизнис, синдикати, естрада
Ширина мобилизације посебно се видела у томе ко јој се све прикључивао.
Лекарска комора Косова пружила је институционалну подршку Маршу за слободу, а на њеном седишту постављена је велика застава кампање.
Подршку су давали представници синдиката рудара Трепче, ватрогасаца, администрације, здравства и Корективне службе, Уједињени синдикат образовања, науке и културе, пословна удружења и привредне коморе.
Јавни Универзитет примењених наука у Урошевцу позвао је на подршку бившим челницима ОВК, уз поруку да Косово „не заборавља ослободиоце“.
Платформа „Слобода има име“ још крајем августа затражила је од општина и образовних дирекција да прва недеља наставе буде посвећена ОВК. Тао је у школи „Фатмир Бериша“ у Призрену потом је са ученицима организована симболична активност у школском дворишту, уз поруку да је рат ОВК „темељ на којем су изграђени слобода и будућност ове деце“.
Позивима су се прикључили ФК Приштина, певачи, глумци и друге јавне личности.
Мобилизација се у завршници преселила и дубоко у медијски, школски, академски и цивилни простор. Косовске телевизије и портали данима емитују специјалне емисије, разговоре и прилоге у којима доминира ратна симболика, очекивање ослобађајуће пресуде и поруке о повратку „ослободилаца“, док су поједини медији уочи пресуде објавили и имена, националност и фотографије четворице судија који одлучују у предмету.
У Приштини је 14. септембра одржана и национална конференција „Борба за ОВК“, у организацији платформе „Слобода има име“, са учешћем истакнутих правника, политичара, академских и универзитетских представника и актера цивилног друштва.
Кроз три панела говорило се о Специјализованим већима, колективном сећању, историји рата и наративима о ОВК који се, према организаторима и делу учесника, мењају кроз хашке процесе. Међу учесницима првог панела били су Енвер Хасани, Иљбер Хиса, Љуљзим Пеци и Енвер Хоџај. Организатори су скуп представили као почетак „унутрашњег дијалога“ о вредностима, историји и тумачењу ослободилачког рата.
Док се градови на Косову преплављени заставама ОВК, на улицама је сијасет активности опште подршке ОВК, а према извештајима косовских медија, први школски час данас ће бити посвећен управо ОВК.
Антихашки аргументи за међународну арену
Истовремено је и део цивилног и аналитичког сектора последњих месеци и недеља износио за међународну јавност оно што виде као аргументе против поступка у Хагу, истовремено проблематизујући и сам настанак Специјализованих већа, као и правну конструкција оптужнице.
Агон Маљићи (Малиqи), виши сарадник Атлантског савета у Вашингтону, оценио је у ауторском тексту објављеном 12. септембра да је Тужилаштво велики број злочина почињених у различито време и на различитим местима повезало са главним штабом ОВК кроз, како тврди, слабу и од ратног контекста одвојену теорију командне одговорности. Према његовом тумачењу, тиме се одговорност за локалне злочине и обрачуне преноси на политичко и војно руководство ОВК, иако, како наводи, одбрана није негирала патњу жртава нити чињеницу да су злочини почињени.
Маљићи притом понавља и политички аргумент који је раније изнео Џејсон Стајнбом (Јасон Стеинбаум), дугогодишњи шеф кабинета америчког конгресмена и албанског лобисте Елиота Енгела – да је амерички притисак за формирање Специјализованих већа 2015. био повезан са ширим геополитичким преговорима Вашингтона, Москве и Техерана око иранског нуклеарног споразума. Према тој интерпретацији, Русија је међу својим захтевима наводно тражила да се наводи из извештаја Дика Мартија процесуирају пред међународним судом.
Реч је, међутим, о политичком тумачењу околности настанка суда, а не о чињеници утврђеној у поступку пред Специјализованим већима.
За Маљићија је проблем и то што је, како тврди, кроз предмет изграђен шири наратив који криминализује мотиве ослободилачког рата ОВК.
Зато предстојећу пресуду не представља само као одлуку о кривичној одговорности четворице оптужених, већ као догађај са могућим дугорочним политичким последицама за Косово.
Кад „нестане Вилијамсон“
Насупрот доминантном јавном наративу да се у Хагу одлучује о „чистоти рата“ и историји ОВК, оптужница није оптужница против ОВК као организације.
Претресно веће данас одлучује о индивидуалној кривичној одговорности четири особе за конкретна дела из десет тачака оптужнице.
То не значи да је шири ратни контекст неважан за доказни поступак – њиме су се бавили и Тужилаштво и одбране – али суд не доноси пресуду о томе да ли је косовски рат као целина био „праведан“ или „неправедан“.
Оптужница, такође, не садржи трговину људским органима.
У јавним расправама и изражавању против специјализованих већа, као аргумент се користи да су се наводи из извештаја Дика Мартија показали неистинитим и да је тиме доведен у питање основ за постојање Специјализованих већа.
Међутим, између Мартијевог извештаја из 2011. и оснивања Специјализованих већа постојао је Специјални истражни тим ЕУ – СИТФ, чији су налази били непосредан основ за успостављање посебног судског механизма. Његов главни тужилац Клинт Вилијамсон је 2014. саопштио да је истрага прикупила доказе довољне тежине за подизање оптужница против појединих високих званичника ОВК за ратне злочине и злочине против човечности. Управо је тај налаз, а не сам Мартијев извештај, отворио пут ка формирању Специјализованих већа и Специјализованог тужилаштва 2015. године.
За наводе о трговини органима рекао је да постоје „убедљиве индиције“ да се пракса догодила у врло ограниченом обиму, али да тада није било довољно доказа за подизање оптужнице за та конкретна дела.
И безбедносне структуре чекају 10 часова
Пресуда се изриче у тренутку када је КФОР тек неколико месеци раније почео да мења свој распоред на Косову – најпре у правцу смањења.
НАТО је још 12. јуна најавио постепено смањење броја припадника КФОР-а, образлажући „оптимизацију“ проценом да се безбедносна ситуација последњих година побољшавала. Марк Руте је неколико дана касније прецизирао да је намера да се број снага врати приближно на ниво пре додатног појачавања 2023. године.
Промена је током лета постала видљива управо у Митровици. КФОР је 10. августа потврдио да је почела постепена транзиција његовог сталног присуства са главног моста на Ибру, где су уклоњени шатор и статична тачка италијанских карабињера.
Али већ крајем истог месеца тон је почео да се мења. Док је настављао транзицију са моста, КФОР је 25. августа најавио да ће повећати присуство у Северној Митровици и на северу Косова, уз изричиту поруку да „оптимизација“ не значи пренос његовог мандата или одговорности на Косовску полицију. Два дана касније из Митровице је поновљено да се распоред мења, али да „одговорност остаје непромењена“, уз нагласак да Мултинационална специјализована јединица остаје мобилна и спремна.
Уочи данашње пресуде безбедносне поруке додатно су појачане.
Српска листа затражила је појачано присуство КФОР-а и ЕУЛЕX-а, посебно у српским и мешовитим срединама јужно од Ибра, где становништво већ данима изражава забринутост. Настава се у школама на цетралном Косову у већински српским средиама данас изводи на даљину.
КФОР је 10. септембра, одговарајући на питање о могућој ескалацији након одлуке суда, оценио да је стање „мирно и стабилно“, али и поручио да је „у потпуности спреман да одговори на све могуће ситуације“.
Дан пред пресуду Северноатлантски савет састао се у КФОР формату. Командант мисије Озкан Улуташ тада је савезницима поновио да се садашње прилагођавање снага може у потпуности преокренути уколико безбедносни развој догађаја то буде захтевао.
У свом видео-обраћању био је још конкретнији: КФОР остаје посебно пажљив према догађајима који би могли да утичу на безбедност „нарочито на северу Косова“, а смањење или прераспоређивање неће оставити празнину.
„Нећемо дозволити да настане безбедносни вакуум“, поручио је Улуташ.
ЕУЛЕX је, такође, још почетком септембра саопштио да су „безбедност и сигурност свих заједница“ његов приоритет и да ситуацију прати заједно са Косовском полицијом и КФОР-ом.
Косовска полиција је на координационом састанку са КФОР-ом, ЕУЛЕX-ом, Амбасадом САД, Канцеларијом ЕУ и ОЕБС-ом представила конкретне планове и мере за 16. септембар, усмерене на очување јавног реда и безбедности током изрицања пресуде.
На северу Косова тај оперативни режим већ је имао конкретне последице – полиција је уочи пресуде појачала контролу активности и јавних окупљања, а у Лешку је синоћ прекинута позоришна представа и померена јавна расправа о буџету у Севрној Митровици.
Гуцати: Ако буде осуђујућа, „нећемо седети скрштених руку“
Најозбиљније поруке пред пресуду стигле су из Организације ратних ветерана ОВК.
Њен председник Хисни Гуцати рекао је да, уколико четворица буду осуђена, ветерани „неће седети скрштених руку“ и говорио о протестима, „грађанској побуни“ и могућности да се реакције прошире и ван Косова.
Након што је ЕУ подсетила да је предстојећа одлука тек првостепена, Гуцати је поручио да такве изјаве види као покушај да се управља незадовољством грађана и упозорио да „неправедна одлука не доноси мир, него сукоб“. Гуцати је реаговао и на поруку ЕУ о могућности жалбе.
Гуцати је и сам раније правоснажно осуђен пред истим судом за дела против правосуђа – застрашивање током кривичног поступка, ометање службених лица и повреду тајности поступка након објављивања поверљивих материјала и података потенцијалних сведока.
Још један Тачијев процес управо завршен – пресуда тек следи
Док се данас очекује одлука у главном предмету за ратне злочине и злочине против човечности, против Хашима Тачија пред истим судом постоји и други, потпуно одвојени поступак.
Тачи је у њему оптужен заједно са Башкимом Смакајем, Исн ијом Киљајем, Фадиљем Фазљијуом и Хајредином Кучијем за кривична дела против правосуђа.
Тужилаштво тврди да је Тачи током непосредних посета у хашком притвору 2023. преносио поверљиве информације о сведоцима и покушавао да, преко посетилаца, утиче на њихове исказе. Сва петорица негирају кривицу.
Завршне речи у том предмету окончане су прекјуче, 14. септембра. Судија Кристофер Госнел потом је предмет прогласио закљученим, а датум пресуде биће објављен накнадно.
Специјализовано тужилаштво затражило је у том одвојеном процесу шест година затвора за Тачија, по три године за Смакаја, Киљаја и Фазљијуа и девет месеци за Кучија. За Тачија је тражено да та казна, ако буде осуђен и у главном предмету, буде издржавана након евентуалне казне из тог процеса. Одбране су затражиле ослобађање свих пет оптужених. Тужилаштво је предложене казне изнело 10. септембра.
У 10 часова, међутим, пред судским већем биће само први предмет: Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи, десет тачака оптужнице и питање да ли су наводи Тужилаштва против сваког од њих доказани. Све оно што се претходних недеља догађало на Косову – од политичке и широкопојасне јавне и опште друштвене подршке, преко синоћњег налога да заставе ОВК буду и на минаретима, све до бденија пред самом зградом суда – неће бити део доказног списа о којем судије одлучују.
Извор и фото: КоССев
