25 година затвора за Хашима Тачија због ратног злочина. Тај суд и даље не признајем за овакве злочине, по мом мишљењу, праведна казна би била доживотна, а не пресуда која оставља утисак политичких аршина.
Али да не журимо са слављем: пресуда још није правоснажна и постоји право жалбе, па се бојим да ће на крају бити и ослобађајућа, као у претходним примјерима.
Сад је баш занимљиво чути наше црногорске и остале велике Тачијеве пријатеље и политичке поклонике, оне који су признали тзв. државу Косово без изјашњавања грађана на референдуму — хоће ли се огласити. Посебно они који су Тачија дочекивали као великог пријатеља и политичког партнера, док је истовремено у Црној Гори добио и звање почасног грађанина Улциња.
Хоће ли поднијети иницијативу за његову смјену?
А кад смо већ код двоструких аршина: исти они који су покренули иницијативу за смјену Мандића због телеграма саучешћа поводом смрти Ратка Младића, шта кажу на данашње изјаве Ника Ђелошаја о Тачију? Да ли је и ово релативизација и величање човјека који је управо осуђен за ратне злочине — и хоће ли поднијети иницијативу за његову смјену?
И још једно питање које се годинама избјегава: шта је са злочинима почињеним у такозваној „Жутој кући“? О њој се писало, истраживало и говорило деценијама. Хоће ли икада до краја бити утврђено шта се тамо дешавало и хоће ли за те злочине трговања органима неко одговарати?
Ако већ тражимо правду и владавину права, онда ваљда треба да важи исти принцип за све жртве и све злочине. Нема је нити ће је икад бити и тачка.
Извор: ФБ мрежа
