Економски аналитичар Предраг Зечевић и извршна директорица Акције за социјалну правду Инес Мрдовић сагласни су да би Еуро модел и повећање обрачунске вриједности коефицијента могли донијети значајан раст зарада и животног стандарда. Зечевић оцјењује да би већа примања подстакла потрошњу, смањила неједнакост и могла покренути нови економски циклус, док Мрдовић упозорава да Влада паралелно мора спријечити вјештачки раст цијена како повећане зараде не би „појеле“ инфлација и трговачке марже.
Економски аналитичар Предраг Зечевић истиче да Еуро модел и повећање коефицијената у оквиру Општег колективног уговора са 90 на 100, види као дио истог економског пакета. Суштина је, како је казао, да рад у Црној Гори буде боље плаћен, да се смањи социјална неједнакост, али и да терет повећања зарада не падне само на послодавце.
Зечевић наглашава да „Еуро модел“ има и економску и снажну бихевиоралну компоненту.
„Када повећате минималне зараде, директно повећавате расположиви доходак великог броја људи, посебно оних који готово сав новац троше у Црној Гори. Тај новац се брзо враћа у економију кроз већу потрошњу, већи промет и, посредно, веће приходе државе од ПДВ-а и других пореза. Али постоји и други, можда једнако важан ефекат: људима се шаље порука да се рад исплати и да могу очекивати раст животног стандарда. У бихевиоралној економији очекивања нијесу споредна ствар – она утичу на то колико грађани троше, колико привреда инвестира и да ли људи своју будућност виде у Црној Гори или ван ње“, истиче Зечевић.
Повећање обрачунске вриједности коефицијента са 90 на 100 еура је, оцјењује Зечевић, други важан механизам раста зарада и истовремено одговор на захтјеве синдиката.
Математички, ријеч је о повећању обрачунске основице за око 11,1 одсто. Колико ће то тачно значити у нето износу за сваког запосленог зависиће од његовог коефицијента, пореског третмана, колективног уговора и коначних законских рјешења.
„Због тога ова два модела не треба посматрати као конкурентска, већ као комплементарна. Еуро модел подиже минималне зараде и значајно мијења пореско оптерећење рада, односно приближава нето зараду бруто заради, док повећање обрачунске вриједности коефицијента дјелује кроз саму формулу обрачуна плате. Код запослених који су већ изнад новог минималца, ефекти два модела ће да се саберу и донесу додатни раст зарада, нарочито код запослених у државном сектору. Код оних чија би плата и након повећања коефицијента остала испод новог минималца, дио ефекта ће се преклопити, јер минимална зарада постаје доња граница“, објашњава Зечевић.
Бенефити могу бити веома значајни: већи расположиви доходак, мања неједнакост, јача домаћа потрошња, више формалног запошљавања и већи мотив да радна снага остане у земљи. Ако се реализују најављени ефекти, просјечна нето зарада могла би се приближити нивоу од око 1.500 еура, што би представљало озбиљан помак за животни стандард.
Позитиван ефекат, каже Зечевић, могу имати и јавне финансије, кроз већу потрошњу, ширу пореску базу и бољу наплату прихода. Али ту постоји важан услов: раст прихода државе мора да прати раст расхода.
„Наравно, ризици постоје и не треба их потцјењивати. Први је инфлација. Дио привреде ће покушати да веће трошкове рада пребаци на грађане кроз више цијене и зато држава мора веома пажљиво пратити тржиште. Други ризик је положај малих и средњих предузећа, посебно у дјелатностима са ниским маржама. Њихове реалне трошкове треба детаљно анализирати и, тамо гдје постоји оправдан разлог, размотрити моделе помоћи како повећање зарада не би угрозило њихову конкурентност. Посебну пажњу треба обратити и на масу зарада у јавном сектору. Одрживост цијелог модела зависиће од тога да раст плата прати раст продуктивности, сузбијање сиве економије, контрола инфлације и нови инвестициони циклус. Мени је са становишта бихевиоралне економије посебно занимљиво то што се овдје прво покушавају промијенити очекивања грађана и привреде, а затим пореским и институционалним мјерама покренути нови економски циклус“, истиче аналитичар.
У том смислу, сматра он, може се направити историјска паралела са реформским приступом Анте Марковића.
„Наравно, ријеч је о потпуно другачијем времену и економским околностима, али је логика слична: снажним реформама покушава се прекинути стари економски образац, подићи повјерење и створити нова очекивања код грађана и привреде“, закључује Зечевић.
Извршна директорица Невладине организације Акција за социјалну правду (АСП) Инес Мрдовић сматра да су оба пакета довести до повећања зарада, али Влада мора паралелно да донесе и закон о непоштеним трговачким праксама, како би, макар дјелимично, утицала да у земљи не дође до вјештачки изазване инфлације.
Како је казала Мрдовић, сви ти пакети треба да се примењују од наредне године, а тек треба видјети који ће коефицијенти бити испреговани за поједине категорије послова.
„Уколико национални парламент да „зелено свијетло“ за најављени Владин програм Еуро модел, свакако ће минималне зараде бити знатно веће, али у овом часу није јасно да ли ће бити измјена коефицијената и/или промјена у вези обрачуна минулог рада. У сваком случају, синдикати треба да буду задовољни, јер ће запослени, уколико програм Еуро модел буде усвојен, добити више него што су се синдикати залагали за увећање зарада“, наглашава Мрдовић.
Када је у питању утицај овог програма на запослене, како је додала, уколико би дошло до његове реализације, то ће бити добра вијест за њих, и не само њих.
Ланчано ће увећање зарада довести почетком другог квартала наредне године до увећања пензија, а онда средином године и до повећања социјалних давања.
„Међутим, оно што Влада сада никако не смије да препусти случају и што треба да извуче као искуство током примјене програма Европа сад један и Европа сад два, јесте да паралелно донесе и закон о непоштеним трговачким праксама, како би – макар дјелимично – утицала да у земљи не дође до вјештачки изазване инфлације (не оне која долази извана) и тиме спријечила да се већи дио увећаних примања запослених прелије у џепове тајкуниста, монополиста и картелиста и послужи за њихово још веће богаћење, а запослени опет извуку „дебљи крај““, поручује Мрдовић.
Извор: РТВ НК
