Фото: ПКЦГ
Посљедњи панел Конференције о економији Montenegro 2026 у организацији Привредне коморе Црне Горе ,,Паметно финансирање развоја: европски фондови као развојни катализатор’’ отворио је питање како европске фондове и друге финансијске инструменте учинити доступнијим и ефикасније их користити за развој приватног сектора, инфраструктуре, иновација и конкурентности економија Западног Балкана, саопштено је из ПКЦГ.
Бојана Бошковић, државна секретарка у Министарству европских послова Црне Горе, казала је да је, након укључивања Црне Горе у нову финансијску перспективу и најаве пакета од 3,2 милијарде еура, важно фокус преусмјерити са питања да ли је износ довољан на питање како ће та средства бити искоришћена. Она је нагласила да успјех неће зависити само од доступности европских средстава, већ и од способности институција да их ефикасно користе, као и од стварања услова да се њихов ефекат кроз инвестиције, развој и нове пројекте вишеструко увећа.
Krystof Gulda, предсједник Пољске агенције за развој предузећа истакао је да искуство Пољске показује како европска средства могу бити снажан покретач развоја, али да њихов пуни ефекат зависи од квалитета институција, реформи и стратешког планирања.
“Говорећи о искуству Пољске, навео је да је кроз различите инструменте њихове агенције у протеклих 20 година усмјерен значајан дио средстава кохезијске политике Европске уније, посебно за подршку малим и средњим предузећима, и то у износу од 17 милијарди еура. „Новац јесте важан извор за инвестиције, али прави мотор трансформације привреде су реформе, јачање институција и капацитета. Европско финансирање може бити снажан покретач, али успјех зависи од тога како ћемо га стратешки усмјерити и колико ћемо бити спремни да се прилагођавамо промјенама“, поручио је Gulda. Он је посебно нагласио важност квалитетног дијалога између јавне управе и пословне заједнице, истичући да се политике и мјере подршке не треба да осмишљавају за предузећа, већ заједно са предузећима. Додао је да су за успјешну реализацију стратешких циљева неопходни стручни људи, снажне и транспарентне институције, као и континуирано прилагођавање стратегија економским и глобалним промјенама”, навели су из Привредне комоте.
Крешимир Будиша, суоснивач Адриа савјетовања говорио је о томе гдје падају пројекти који конкуришу за ЕУ средства.
Он сматра да су успјешни пројекти резултат озбиљне припреме, улагања енергије и посвећивања потребне пажње.
„Зашто се пројекти нијесу догодили, а могли су? Свео бих одговор на двије ријечи -неред и нерад. Неред јер су све државе СФРЈ остављане у административном нереду а ту мислим нарочито на нерешене имовинско планске односе и питање власништва. ЕУ фондови траже папире и дозволе које ми често немамо. У нереду сваки пројекат запне и припрема се дуже него што треба. Нерад? То вам је оно – лако ћемо, ријешиће се кад-тад. А то не иде са ЕУ фондовима који траже системски рад у мандатном раздобљу“, рекао је Будиша, додајући да људи који желе радити у ЕУ фондовима морају жељети више за своју институцију, фирму, град, радити напорно, а потребна документиација, иако комплексна, није немогућа.
Марија Смодлака, комерцијална директорица и водитељка ЕУ пројеката у Марана д.о.о, навела је позитивна исуства са фондовима Европске уније, уз оцјену да су у Хрватској утицали на подизање конкурентности.
Према њеним ријечима, пут до ЕУ средстава компликован и захтијева технологију – док тржиште не чека. „Битно је фондове прилагодити потребама привреде. Ако се предзетник прилагоди и нађе фонд који му одговара, то може бити прави развојни катализатор. Фондови не могу бити индуктори раста али могу бити катализатор“, нагласила је Смодлака. Она је поручила младим фирмама и предузетницима да се не боје ЕУ фондова, већ да бирају оне који одговарају њиховој идеји, те потраже стручну помоћ често кључну за успјешну реализацију пројеката.
Здравко Илић, експерт за план раста Делегације ЕУ у Црној Гори истакао је да је суштина Плана раста да кроз реформе и снажнију економску интеграцију отвори простор за коришћење потенцијала који данас остају неискоришћени.
Како је нагласио, за развој привреде није довољно имати таленте и амбиције, потребни су веће тржиште, боља повезаност и услови у којима компаније могу да послују, расту и буду конкурентније.
„Суштина Плана раста је да кроз реформе и економску интеграцију ослободимо потенцијал који данас није довољно искоришћен. Не ради се само о новцу, већ о стварању простора у којем ће наше компаније моћи да расту, приступају већим тржиштима и буду конкурентније“, казао је Илић.
Он је подсјетио да је за Западни Балкан кроз нови инструмент Плана раста опредијељено шест милијарди еура, од чега је за Црну Гору предвиђено 383 милиона еура, уз реформске обавезе које треба да допринесу модернизацији и већој ефикасности економије.
Како наводе из Привредне коморе, програм Конференције о економији Montenegro 2026 затворила је још једна инспиративна прича „Бизнис иза сцене“, а саговорник новинарки Данијели Ласици био је мр Жарко Ракчевић, оснивач и сувласник Шајо групе.
Ласица је исакла да је ријеч о човјеку који је више од три деценије у црногорском бизнису, те да је његов пут прича о предузетништву, ризику и инвестицијама.
Ракчевић је навео да је све почело када је отворио пекару у Подгорици 1989. године: „То је био мој први посао. Онда сам 1994. године почео да радим у грађевинарству, препознавали смо прилике и нишу тржишта, куповали смо фирме у стечају, фокусирали смо се на породични туризам, пронашли нишу и имамо добре резултате“, казао је Ракчевић, чије предузеће запошљава 550 радника.
О хотелу „Плажа“ којег је недавно купио, истакао је да је грађен 1981. године и сада запуштен.
“Али, најавио је да ће досадашњим искуством кроз претварање хиљада соба из лошег у добро стање, наћи баланс између чувања архитектуре и промјене фасаде, па очекује завршетак обнове до маја 2028. године”, навели су из ПКЦГ.
Младе је, закључују, посавјетовао да се баве бизнисом јер на тржишту Црне Горе постоји значајан неискоришћен простор, те да тржишне нише још нијесу попуњене.
Извор: РТНК
