Недавна изјава предсједника Вишег суда Зорана Радовића, да „неке судије доносе очекиване пресуде“, изазвала је доста реакција у јавности, али и питање да ли то указује на озбиљне системске и институционалне слабости унутар правосудног система Црне Горе.
У Удружењу судија кажу да притисак на судије не мора увијек бити непосредан, отворен и лако препознатљив.
Предсједник Удружења судија Миодраг Пешић истиче да је можда најопаснији онај притисак који се временом претвори у очекивање, било политике, медија, јавности или неког другог центра моћи, те се управо ту, каже, показује значај личног и професионалног интегритета судије.
„Судија мора имати довољно знања, самосталности и професионалне храбрости да донесе одлуку засновану искључиво на Уставу, закону и доказима у конкретном предмету, чак и онда када зна да таква одлука неће бити популарна или да ће због ње бити изложен критикама. Не треба, наравно, идеализовати било који систем, као и у свакој другој професији, не може се искључити да и у судству постоје појединци који нису увијек у стању да се у потпуности одупру различитим врстама спољног притиска“, казао је Пешић.
Увјерен је да је ријеч о појединцима, а да огромна већина судија свој посао обавља професионално и са свијешћу одговорности коју носи судијска функција.
Од избора судија зависи, како додаје, у којој мјери ће правосуђе бити отпорно на притиске.
„Зато је једна од најважнијих, али истовремено и најтежих обавеза Судског савјета да приликом избора не процјењује само стручно знање кандидата. Наравно, знање јесте неопходно, али само по себи није довољно. Потребно је препознати људе који имају интегритет, самосталност и професионалну храброст да, када постану судије, одлуку донесу према праву и сопственом судијском увјерењу, а не према томе каква одлука се од њих очекује“, истиче Пешић.
Да судије не доносе одлуке под притиском јавности, категоричан је члан Судског савјета, Мирза Адемовић.
Напомиње и да приликом избора пролазе кроз ригорозну селекцију, те да само најстручнији, најмарљивији и најхрабрији постају судије.
„Судијска храброст као основна компонента бића сваког судије се огледа у доношењу, како одлука непопуларних јавности, тако и оних одлука које одређене јавности очекују. Зашто? Зато што судије не доносе одлуке сходно ичијим очекивањима или супротно њима, већ само сходно Уставу, позитивним прописима Црне Горе, а на бази утврђеног чињеничног стања у поступку“, каже Адемовић.
Олаком, Адемовић сматра оцјену да неке судије доносе одлуке под притиском јавности, те да то не би требало да буде дио „одговорног јавног дискурса“.
„Мора се имати у виду сложени вишефазни поступак кроз који судије пролазе још од заснивања радног односа, дакле од својства приправника, савјетника, преко избора за кандидата за судију до избора на судијску функцију, константног оцјењивања и мониторинга рада. Судије нису људи који су ту игром случаја“, оцјењује Адемовић.
Да је сваки судија дужан да поступа искључиво на основу Устава, закона те међународних стандарда људских права и у складу са својом савјешћу и судском заклетвом, упозорава извршна директорица Акције за људска права, Теа Горјанц Прелевић.
„Ако то није у стању, једино поштено је да одмах поднесе оставку. Такође, сви други који уоче да то није у стању, као господин Радовић који је на то јавно упозорио, дужни су да у складу са својим надлежностима предузму конкретне мјере да обезбиједе да такви људи који не поштују право на правично суђење моментално напусте правосуђе“, наглашава Горјанц Прелевић.
Зато би, констатује Горјанц Прелевић, био користан адекватан ветинг, о коме се, напомиње, више ни не говори јер се сматра реметилачким фактором за улазак Црне Горе у Европску унију.
„Мислим да је заправо опште познато и прихваћено да би то могло да буде веома корисно за гарантовање правичног суђења у овој држави, наравно под условом да тај ветинг не спроводе политичари, него одговарајуће стручне и независне комисије, уз право на правни лијек“, каже она.
Иако дијелови цивилног сектора и политичари инсистирају на чишћењу правосуђа, Брисел упозорава на ризик од колапса система у малој држави и сугерише јачање постојећих механизама дисциплинске и етичке одговорности.
Извор: РТВ НК
фото: Илустрација/енвато
