Посланик СНП-а Богдан Божовић предложио је измјене Закона о раду којима би се максимално трајање уговора на одређено вријеме скратило са 24 на 12 мјесеци, уз образложење да би то допринијело већој сигурности запослених. Професорица радног права Весна Симовић Звицер сматра да би такво рјешење могло ојачати положај радника, али упозорава да је измјенама требало да претходи социјални дијалог са синдикатима и послодавцима.
Запослени би на одређено могли да раде само годину умјесто двије, како је то сада. То је измјенама и допунама Закона о раду предложио посланик СНП-а Богдан Божовић. Као циљ наводи побољшање статуса запослених, сматра да су до сада законска рјешења углавном ишла у корист послодаваца.
„Замислите да неко ради, на примјер, двије и по године, како је некада било законско рјешење, и да након двије и по године он не добије стално запослење, већ да послодавац одлучи да раскине уговор са тим радником. Суштина јесте у побољшању статуса радника и негдје достизања стандарда који постоје у оквиру Европске уније“, оцијенио је Божовић.
Рад на одређено је према Закону о раду изузетак, а не правило, и предложено рјешење би донијело бенефите запосленима, сагласна је и професорица радног права Весна Симовић Звицер.
„Закон о раду и сада дефинише да се рад на одређено вријеме као изузетак од правила предвиђа само у ситуацијама које би требало да представљају изузетак, као што су привремено повећани обим посла, потреба да се неки посао заврши у одређеном року, који је одређен унапријед или је одредив. Тако да, у том смислу, свакако мислим да би скраћивање периода у којем би радни однос могао да се закључи на одређено вријеме, односно уговор о раду, доприноси даљој сигурности и радно-правног положаја наших грађана у Црној Гори“, казала је она.
Симовић Звицер ипак указује да прије оваквих рјешења не треба да изостану консултације са социјалним партнерима.
„Јер одредбе у Закону о раду, да би биле добре, примјењиве у пракси, да не бисмо имали проблеме које ми можда у овом тренутку не можемо да препознамо, добро је да се о њима разговара са социјалним партнерима“, поручила је Симовић Звицер.
Консултација са социјалним партнерима овог пута није било, као ни приликом смањења рада на одређено са три на двије године, казао је Божовић.
„Имали смо разговоре након тога гдје су они изразили скепсу, гдје је одговор био и више негативан него позитиван, али ја сматрам, и стојим чврсто при томе, да је 12 мјесеци апсолутно довољно да неко стекне увид да ли му је неки радник заиста неопходан. Не искључујем могућност да остваримо комуникацију са послодавцима у наредном периоду. Мислим да треба негдје да се постигне баланс“, поручио је Божовић.
„Послодавци имају друге механизме да би процијенили да ли неки запослени испуњава предвиђене захтјеве за одређено радно мјесто, а то је институт пробног рада“, мишљења је Симовић Звицер.
Како би се избјегли проблеми у пракси, Симовић Звицер савјетује да се интервенише и на члан Закона о раду који се односи на уступање запослених.
Божовић наводи да ће се на 12 мјесеци скратити и вријеме на које се радни однос може продужавати анексом уговора, као и период за који се може закључивати споразум о уступању запослених између агенције и корисника.
Уколико желимо да достигнемо европске стандарде, поред зарада морамо водити рачуна и о статусу радника и тржиште рада учинити атрактивнијим, каже Божовић.
Суштина предлога је, како наводи, да се спријечи одлив радно способног становништва приликом уласка у ЕУ, и наводи примјер Хрватске.
Он указује да је у Шведској максимално трајање уговора на одређено 12 мјесеци, а у Шпанији 6.
Предлог измјена и допуна Закона о раду је у процедури, а након разговора са коалиционим партнерима, Божовић очекује и подршку у Скупштини.
фото: Скупштина ЦГ
Извор: ТВ НК
