Радује залагање Предсједника Црне Горе Јакова Милатовића за развој нашег Плава, али је разочарао изјавом, приликом јучерашње посјете овој Општини, да ће се „додатно ангажовати кроз своје дипломатске активности како би се у разговору са косовском страном питање отварања граничног прелаза на Чакору ставило у фокус“, што указује да не зна границе државе на чијем је челу. Поновио је, дакле, ранију идеју Харадинаја, који Чакор „својата“ као граничну планину. Величани су Харадинају јасно одговорили да граничног прелаза на Чакору нема док иједан Величанин дише. То поручујемо и нашем Предсједнику, који није дошао, иако је обећао, на Помен жртвама геноцида у Велици 28. јула, али јесте сјутрадан на Сусрет дијаспоре, са којом се, наравно, угодно дружити. Предсједник Милатовић би морао знати да је према Споразуму између влада Црне Горе и Косова (потписаном 26. марта 2014. у Приштини, а ступио на снагу 14. маја 2015) утврђено да се заједнички гранични прелаз изгради у Кућишту, на територији Косова, које је надомак државне границе у мјесту Kотлови. Дакле, косовска власт се обавезала да на својој територији Гранични прелаз и у њему обезбиједи функционисање своје и граничнеслужбе Црне Горе.
Комисије Црне Горе и Kосова су се, приликом на закључивања овог Споразума о заједничком граничном прелазу, сагласиле са оцјеном да је планински превој Чакор веома непогодан за евентуалну локацију граничног прелаза, због неповољних временских услова и надморске висине, те да је будућем заједничком граничном прелазу у Кућишту рационалније обезбиједити снабдијевање водом и струјом.
Цијенимо да је отварање пута Мурина – Чакор – Пећ (који је КФОР затворио 1999. године) од вишеструке користи и Црној Гори и Космету, првенствено нашем Плаву, Гусињу и Андријевици, али се не може гранични прелаз изградити на Чакору, чак 11,5 километара далеко од давнашње и Споразумом о државној граници (потписаном 26. августа 2015) утврђене државне границе у Котловима.
Да не примијени потписане споразуме косовској власти „крила“ је дала неодговорна изјава бившег Предсједника Црне Горе Филипа Вујановића да се могу вршити корекције границе. То значи да је Шеф државе, замислите, пристао да се на штету Црне Горе мијењадржавна граница, која је већ закључена поменутим Споразумом у Бечу.
Срећом Вујановић више не одлучује о државним питањима. Изненађује, међутим, то што Милатовић слиједи недржавничку политику свог претходника. Ако даје себи за право да Косову „поклања“ знатан дио Велике, ако је он уопште сматра црногорском, Милатовић мора знати да Величани то неће дозволити ни по коју цијену. Може Предсједник поклонити Харадинају илити Куртију само своје имање у Дабовићима, а нека се клони Чакора, на који може доћи само као туриста – да ужива у његовим природним љепотама!
Преузето са профила Гојко Кнежевић
