- октобра 1806. - Рођен српски кнез Александар Карађорђевић, син вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића - Карађорђа. У вријеме његове владавине донесен је Грађански законик и реформисано судство. Србији су 1856. на Париском конгресу дате гаранције великих сила и објављено "Начертаније" Илије Гарашанина. Послије свргавања кнеза Михаила Обреновића на пријесто су га 1842. довели уставобранитељи.
Био је четврто дијете и други син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке и брат Ђорђa П. Карађорђевићa.
Александар је своју младост провео ван Србије, којом је тада владала ривалска династија Обреновић. Школовао се у Женеви и Санкт Петербургу, а у Србију је дошао када је његов отац изабран за краља Србије после Мајског преврата 1903.
Након што се његов старији брат Ђорђе Карађорђевић одрекао престола 1909, Александар је постао престолонаследник.
Александар Карађорђевић је био први Србин који је летио авионом. Било је то током његове посјете Француској 5. априла до 27. априла 1910 године. Александар је летио на авиону фалер број 2.
Постао је регент свом оцу 24. јуна 1914. и као такав био је врховни заповједник српске војске у Првом светском рату.
После побједе у Првом свјетском рату, Александар је постао регент нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,а краљ 1921. после очеве смрти. Владао је аутократски земљом у којој су били изражени социјални и национални контрасти. После убистава у Народној скупштини, завео је Шестојануарску диктатуру 1929, а 1931. године је донио Октроисани устав.
Група завереника из редова усташа и бугарског ВМРО-а га је убила у Марсељу, 1934. године. Наслиједио га је најстарији син Петар, али је због његове малољетности земљом до 1941. владало Намесништво на чијем је челу био Александров брат јод стрица кнез Павле.
У савременој Србији је о његовом наслеђу подељено мишљење. Док се на његов рад у Балканским и Првом свјетском рату, као и на погледу спољне политике гледа углавном врло позитивно, негативно се гледа на стварање краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је произашла у Југославију, јер се сматра да је могао да створи Велику Србију. То мишљење је нарочито постало актуелно после распада Југославије током 1990-их.
С друге стране они који подржавају ту идеју, у суштини износе да је стварање заједничке државе једним дијелом било инспирисано уједињењем Италије и Њемачке, које су настале од великог броја независних градова, кнежевина и војводстава, и повлаче везу до Начертанија и идеји о уједињењу Јужних Словена, гдје је Србија требала да представља Пијемонт.
