Фото: Илустрација Пулс јавности
Демографски трендови и притисак на пензионе фондове отварају питање помјерања старосне границе за одлазак у пензију. Демограф Мирослав Додеровић сматра да тај сценарио не може заобићи ни Црну Гору, док из Уније слободних синдиката поручују да је уређење пензионог система у надлежности сваке државе и инсистирају на праву запослених да, уколико то желе и могу, раде и након 65. године.
Европска унија постепено, али дугорочно, до 2040. године, односно 2060. године, помјера старосну границу за одлазак у пензију.
Најрадикалнији примјер је Данска, са границом од 74 године, а сличне планове имају и Естонија, Италија, Холандија и Шведска, са границама од 70 или 71 године.
Образложење за такву политику налази се у старењу становништва, спречавању банкрота пензионих фондова и обезбјеђивању фискалне стабилности.
Број особа старијих од 65 година расте и у Црној Гори. Подаци показују да их је 1991. године било нешто више од 50.000, док их је према посљедњем попису дупло више.
Све је више и пензионера. Статистика је на измаку 20. вијека евидентирала 78.000 пензионера, док их је сада око 120.000.
Због константних промјена услова пензионисања, пензиони фонд је у све дубљој кризи, каже демограф Мирослав Додеровић.
„Године старости су помјеране са 65 на 67, уведене су неке социјалне категорије, инвалидска пензија прије времена пензије и слично томе, тако да је наш пензиони фонд оптерећен и у једном лошем финансијском стању. И ове промјене које су биле, оне су помало рјешаване преко пензионог фонда“, казао је Додеровић.
Европска унија упозориће нас да су реформе неопходне, категоричан је Додеровић.
„Тако да ће Европска унија просто саопштити чињенице и утицати у том правцу да ћемо ми морати да продужавамо године одласка у пензију, тако да ће вјероватно у наредним годинама тај број година за одлазак у пензију помјерати са 65, односно 66, према броју 68, 69, 70. Значи, промјене ће ићи постепено“, сматра Додеровић.
С друге стране, замјеница генералног секретара Уније слободних синдиката Ивана Михајловић у изјави за РТЦГ каже да не постоје посебне европске директиве које прописују старосну границу за одлазак у пензију, већ да свака чланица самостално креира пензиони систем.
Ипак, како напомиње, није ријеткост да Европска комисија препоручи реформе ради обезбјеђивања фискалне одрживости.
„Из тог разлога, Унија слободних синдиката увијек истиче да може постојати одређена врста притиска. У сваком случају, треба нагласити да европски трендови ни у овом тренутку, ма колико да се крећу ка подизању старосне границе за одлазак у пензију, нијесу униформни, па имамо и бројне државе чланице у којима је старосна граница за одлазак у пензију још увијек 60 година, и за мушкарце и за жене“, казала је Михајловић.
Она подсјећа и да је Црна Гора прва у Европи имала највишу старосну границу за одлазак у пензију.
„Дефинитивно, оно што је вриједно помена и што црногорска јавност не треба да заборави јесте да је Црна Гора у једном тренутку, дакле у периоду између 2010. и 2012. године, па до 2016. године, заправо радила реформу пензионог система. Тада је у једном тренутку подигла старосну границу за одлазак у пензију и за мушкарце и за жене на 67 година. Дакле, ту је била лидер, чак и у односу на готово све европске земље у том тренутку“, навела је Михајловић.
Из Уније слободних синдиката поручују да је у садашњим условима старосна граница од 65 година за одлазак у пензију оптимална. Истичу, међутим, да ће наставити кампању како би се запосленима који су радно способни омогућило да и након 65. године остану на тржишту рада, али искључиво уколико то желе.
Извор: ПГ ТВ
