Фото: Wikimedia Commons / Народни музеј Србије
На данашњи дан, 15. октобра 1791. године, у Сарајеву је рођен Сима Милутиновић Сарајлија, један од најзначајнијих српских књижевника прве половине 19. вијека, претеча српског романтизма, учесник ослободилачких устанака и пјеснички учитељ Петра II Петровића Његоша.
Милутиновић је припадао генерацији српских интелектуалаца који су свој књижевни рад нераскидиво повезивали са борбом за национално ослобођење и очување народне традиције. Школовао се у Београду, Земуну, Сегедину и Сремским Карловцима, а његов живот обиљежила су бројна путовања, политичка превирања и књижевно стваралаштво.
Посебно мјесто у његовој биографији заузима Црна Гора, у коју је дошао 1827. године. На Цетињу је био секретар владике Петра I Петровића Његоша, а истовремено васпитач и пјеснички учитељ младог Рада Томова, будућег владике и великог српског пјесника Петра II Петровића Његоша.
Управо је та веза остала једна од најзначајнијих епизода његовог живота. Милутиновић је младог Његоша упознавао са књижевношћу, историјом и народном епиком, подстичући његов пјеснички дар. Иако је Његош касније изградио потпуно самосвојан књижевни израз, Сарајлијин утицај на његово рано образовање остао је важан дио историје српске књижевности.
На позив кнеза Милоша Обреновића, Милутиновић се 1831. године вратио у Србију, гдје је обављао више државних дужности. Био је дипломатски посредник у односима са Црном Гором, радио у просвјетној управи и бавио се историографским пословима.
Његово најпознатије пјесничко дјело је „Србијанка“, обиман спјев посвећен српским устанцима и борби за ослобођење. Написао је и спјевове „Тројебратство“ и „Тројесестарство“, трагедију „Обилић“, као и историјске списе о Србији и Црној Гори.
Посебан значај има његова збирка „Пјеванија црногорска и херцеговачка“, којом је допринио сакупљању и очувању народног пјесничког насљеђа.
Сима Милутиновић Сарајлија преминуо је 1847. године у Београду, оставивши иза себе богато и разноврсно књижевно дјело.
Иако је његово стваралаштво временом остало у сјенци великана који су дошли послије њега, Сарајлија је задржао важно мјесто у српској културној историји – као пјесник националног препорода, чувар народне традиције и човјек који је учествовао у обликовању пјесничког духа младог Његоша.
Извор: Пулс јавности – приређено према историјским и биографским подацима.
