Фото: РТ ЦГ
Влада Црне Горе доставила је у скупштинску процедуру нови закон о робним резервама, којим се први пут детаљније уређују формирање, чување и коришћење државних залиха, али и начин снабдијевања потрошача у случају озбиљних поремећаја на тржишту.
Кључна новина је могућност да се роба из државних резерви, преко одабраних трговаца, продаје потрошачима по цијени коју утврди Влада, уз ограничење да она не може бити виша од малопродајне цијене те робе у мјесецу прије настанка кризе.
Предлог закона, који је Влада утврдила у јуну а прије два дана је достављен парламенту, предвиђа да робне резерве служе за обезбјеђивање основног снабдијевања у случају елементарних непогода, ванредних и ратних околности, криза, несташица, озбиљних поремећаја на тржишту, као и угрожавања јавног здравља људи и животиња. Могу се користити и за хуманитарну помоћ другим државама и испуњавање међународних обавеза Црне Горе.
Резерве би обухватале пољопривредне и прехрамбене производе, љекове и медицинску опрему, средства за одбрану, безбједност и спасавање, као и сировине и друге производе важне за снабдијевање. Посебно се прописује и планирање залиха хемијских средстава неопходних за континуитет водоснабдијевања и третман комуналних отпадних вода.
Трговци би могли да снабдијевају грађане по цијени коју одреди Влада
У случају озбиљног поремећаја на тржишту, Управа би јавним позивом бирала трговце који испуњавају законске услове да потрошачима дистрибуирају и продају робу из резерви. За ту намјену издавало би се посебно одобрење на шест мјесеци, уз могућност продужења ако поремећај потраје.
Коначну цијену одређивала би Влада, а она не би смјела бити виша од малопродајне цијене исте врсте робе у мјесецу који је претходио настанку кризне ситуације. Цијена би морала бити једнака за све потрошаче на територији Црне Горе.
Одабрани трговци били би дужни да робу из резерви физички одвоје у продајним објектима и воде посебну евиденцију о њеној продаји. Такође би морали одвојено да евидентирају приходе и трошкове који произлазе из овог посла.
Предлог, међутим, не значи да би држава аутоматски интервенисала при сваком расту цијена. За примјену ове мјере потребно је да постоји озбиљан поремећај на тржишту у смислу законске дефиниције, односно значајно и дуготрајно повећање цијена одређене робе изазвано кризним околностима, са ефектом који одговара њеној стварној недоступности потрошачима.
Државне резерве могле би да се дају и бесплатно
О коришћењу робних резерви и начину њихове надокнаде одлучивала би Влада, на предлог Министарства надлежног за трговину.
Роба би се могла користити уз накнаду или бесплатно, зависно од намјене. Када се даје ради даље продаје, примјењивала би се накнада, док би бесплатна подјела била могућа када се роба непосредно уступа крајњим корисницима.
Одлуком Владе утврђивали би се врста и количина робе, крајњи корисници, начин коришћења, као и рок и начин надокнаде искоришћених залиха. Када је потребно, морала би се обезбиједити средства за њихову обнову.
Планирање залиха и строжа контрола
Предлогом се уводи систем планирања кроз трогодишњи програм робних резерви и годишњи план. Програм би утврђивао врсте и количине робе, изворе финансирања, територијални распоред залиха и потребе за складишним простором.
Годишњим планом прецизирали би се количине и процијењена вриједност робе, капацитети складишта, средства за набавку и обнављање резерви, као и инвестиције потребне за складиштење.
Робне резерве могле би се чувати у државним складиштима, код произвођача и других привредних субјеката, као и у складиштима обезбијеђеним уговором.
Лица која чувају робу морала би да омогуће контролу количине и квалитета, да је посебно означе и издвоје, те да без сагласности Управе не могу њоме располагати.
Предвиђена је и заштита државних резерви од извршења, док би продаја и располагање имовином намијењеном њиховом чувању били под посебним условима.
У кризама Влада би могла да обавеже произвођаче и трговце
Посебна овлашћења предвиђена су за кризне ситуације, ванредно и ратно стање, као и непосредну ратну опасност. У таквим околностима Влада би могла да мијења начин формирања, обнављања, складиштења и коришћења резерви.
Предлогом се прописује и да правна лица која производе или прометују одређене врсте робе, у таквим околностима, могу бити обавезана да је производе или продају ради формирања и обнављања робних резерви, на основу посебног акта Владе.
За кршење појединих обавеза предвиђене су новчане казне. За правна лица оне се крећу од 2.000 до 20.000 еура, уз додатне казне за одговорна лица, предузетнике и физичка лица, зависно од прекршаја.
Предлог предвиђа више модела складиштења. Роба би могла да се чува у складиштима у државној својини, код произвођача у Црној Гори, код других привредних субјеката који имају одговарајуће капацитете, као и у складиштима која се користе на основу уговора о складиштењу или закупу.
Складишта би морала имати употребну дозволу, а просторије одговарајуће услове за дугорочно чување робе, како би се сачували њен квалитет и количина.
Извор: РТ ЦГ
