Фото: Коларчева задужбина у Београду, један од симбола српске културе и задужбинарства (Wikimedia Commons)
У Београду је 19. октобра 1932. године свечано отворен Коларчев народни универзитет, једна од најзначајнијих културних и образовних установа у Србији, настала захваљујући задужбини великог српског добротвора Илије Милосављевића Коларца.
Коларац, успјешни трговац и један од најпознатијих српских задужбинара XIX вијека, тестаментом је завјештао значајан дио свог богатства, око 50.000 дуката, за развој просвјете, науке и културе.
Његова жеља била је да Београд добије установу у којој ће знање и култура бити доступни најширим слојевима народа, без обзира на њихово образовање и материјални положај.
Зграда Коларчевог народног универзитета, смјештена на Студентском тргу у Београду, временом је постала једно од средишта културног живота града.
Посебно мјесто заузима чувена Коларчева концертна дворана, позната по изузетној акустици, у којој су наступали бројни домаћи и свјетски музички умјетници.
Током готово једног вијека постојања, Коларац је био домаћин хиљада предавања, концерата, књижевних вечери и научних скупова, чувајући идеју свог оснивача да су образовање и култура темељи напретка друштва.
Данас, 94 године од отварања, Коларчева задужбина остаје трајни споменик српском задужбинарству и доказ да племенита намјера једног човјека може оставити неизбрисив траг у културној историји народа.
Пулс јавности
