Фото: Илустрација Пулс јавности
Свјетска банка (СБ) повећала је у најновијем извјештају прогнозу раста црногорске економије за ову годину на 3,3 одсто, што је побољшање од 0,4 процентна поена у односу на прољећне пројекције.
У најновијем Редовном економском извјештају за Западни Балкан, СБ за наредну годину очекује раст црногорске економије од три одсто, што је 0,1 процентни поен ниже у односу на раније пројекције.
Прогноза раста за 2028. годину остала је непромијењена на 3,1 одсто.
Из СБ су казали да се у Црној Гори очекује убрзање економског раста у овој години, подстакнуто потрошњом, инвестицијама и успјешном туристичком сезоном.
“Влада је најавила мјере у оквиру Еуро модела, као дио настојања да унаприједи животни стандард и убрза приближавање ЕУ. Како се детаљи ових мјера буду даље утврђивали, биће важно сагледати њихове економске и фискалне импликације, уз очување фискалне одрживости и јачање продуктивности и инвестиција приватног сектора”, наводи се у саопштењу.
Иако потенцијални утицај ових мјера није процијењен у овом издању извјештаја, Групација СБ, како су навели, наставља дијалог са надлежним институцијама о ширим политикама потребним за одржив раст и приближавање Европској унији (ЕУ).
Према процјенама СБ, на Западном Балкану се у овој години очекује убрзање економског раста, уз даље јачање тог кретања и у наредној години, подстакнутог потрошњом и инвестицијама.
„Економија овог региона се показала отпорном на шокове и наставља тренд конвергенције са ЕУ. Привредницима се може помоћи да отварају нова радна мјеста ако се усвоје ефикаснији трговински прописи који им омогућавају да буду конкурентнији на свјетским тржиштима“, наводи се у извјештају.
Према пројекцијама, просјечна стопа раста у Албанији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Сјеверној Македонији, Србији и на Косову достићи ће 3,1 одсто у овој години, што представља повећање у односу на 2,6 одсто забиљежених прошле године.
Очекује се и убрзање раста на 3,4 одсто у наредној години, а његова стопа ће се задржати на истом нивоу и у 2028.
Директорица СБ за Западни Балкан, Xiaoqing Yu, казала је да је Западни Балкан, у тренутку појачане геополитичке неизвјесности и слабог раста на страни кључних трговинских партнера, још једном доказао своју економску отпорност.
„Па ипак, отпорност сама по себи није довољна да овом региону помогне да оствари конвергенцију са просјечним дохотком ЕУ, или отвори квалитетна радна мјеста која су потребна грађанима. Радна мјеста стварају динамични приватни сектори, а сљедећа фаза раста захтјева ефикасне, предвидљиве прописе и уклањање трговинских баријера, и то не само на границама већ и иза њих”, рекла је Yу.
Из СБ су навели да су вишеструки циклуси царинске либерализације довели до дубоке интеграције Западног Балкана у свјетску трговинску размјену.
Виши трошкови увоза такође отежавају фирмама у овом региону извоз и присуство на извозним тржиштима.
Тек око једне трећине нових извозних подухвата које покрену фирме са Западног Балкана преживи своју прву годину постојања, а само од један до четири одсто њих доживи пету годину.
"Ово је од значаја за радних мјеста, јер извозници запошљавају огромну већину радника прерађивачке индустрије у овом региону. Фирме која извозе такође су најчешће веће и нуде боље зараде у односу на упоредиве фирме окренуте првенствено домаћем тржишту“, објаснили су из СБ.
Реформе би стога, како тврде, требало да се усредсреде не на просто смањење обима прописа већ и на њихово унапређење - поједностављење и дигитализацију процедура, увођење инспекцијског надзора на основу процјењеног ризика, признавање усаглашених стандарда и квалификација и очување заштитних мјера које служе за остварење легитимних јавних циљева.
Извор: РТЦГ
