Фото: приватна архива
пише: Александар Ћосовић
Пад Мила Ђукановића, а сада и политички слом Александра Вучића, отварају једно важно питање: колико се заправо промијенио простор у којем грађани данас могу слободно да бирају и буду бирани?
Годинама су изборни процеси у Црној Гори, али и Србији, били праћени атмосфером страха и притисака. Службе на улицама, људи који су надгледали, евидентирали и контролисали, пријетње отказима, уцјене преко радних мјеста, притисци на породице, застрашивања, па чак и физички обрачуни и пребијања и убиства. Многи су знали шта мисле, али нијесу увијек смјели слободно да кажу, а камоли да гласају онако како желе.
Више не постоји простор за страх и притиске
Данас су се околности промијениле. И можда је управо то једна од најважнијих посљедица политичких промјена које смо гледали. Више не постоји исти простор за страх и притиске који су деценијама пратили изборе.
У години која долази очекују нас нови локални и парламентарни избори у Црној Гори. И мислим да би свака политичка партија, а посебно свака власт, морала озбиљно да разумије нову реалност. Нема више рачунања на то да ће неко гласати зато што се плаши за посао, зато што му је неко запријетио, зато што га је неко евидентирао или зато што му је на врата дошао неко ко не би смио да има никакве везе са његовим бирачким правом.
Свака власт мора знати да је власт промјенљива категорија. Да се не добија једном заувијек и да се не чува притисцима, уцјенама и страхом. Грађани данас морају имати могућност да је промијене без страха од посљедица.
А сада долазимо до најважније поруке: нека свака будућа власт добро запамти да више нема недодирљивих! Нема те партије, функције, службе ни политичког моћника који може себи гарантовати опстанак на власти. Ко буде радио у интересу грађана, имаће њихово повјерење. Ко буде покушао да влада страхом, уцјенама и притисцима, мораће да рачуна на то да ће га управо ти грађани послати у опозицију.
Јер власт се више не насљеђује, не чува пријетњама и не брани силом. Власт се добија на изборима, а губи једном једином оловком. И нека се на то навикне свако ко помисли да је фотеља важнија од слободе грађана.
Извор: ФБ, дозвола аутора
