Фото: Илустрација Пулс јавности
Нова поскупљења горива и основних животних намирница пријете да додатно оптерете кућне буџете грађана Црне Горе. Уз најављени раст цијена јогурта и других млијечних производа, промјене цијена поврћа и све веће трошкове свакодневног живота, отвара се питање колико грађани могу да издрже нове ударе на свој стандард.
Гориво као покретач нових поскупљења
Цијене горива у Црној Гори поново су у средишту пажње, а нови обрачун, предвиђен за понедјељак, 9. новембар, показаће да ли возаче очекује додатно поскупљење.
Према посљедњем обрачуну Министарства енергетике и рударства, литар еуродизела кошта 1,97 евра, еуросупера 95 – 1,81 евро, а еуросупера 98 – 1,85 евра.
Посебно забрињава висока цијена дизела, јер од њега зависе теретни саобраћај, дистрибуција робе, пољопривреда и бројне привредне дјелатности.
Када расту трошкови транспорта, расте и притисак на цијене производа. Поскупљење горива не мора одмах довести до поскупљења хране, али ствара додатне трошкове које трговци и произвођачи могу пренијети на потрошаче.
Тако грађани гориво плаћају два пута: први пут на бензинској пумпи, а други пут кроз потенцијално веће цијене робе и услуга.
Поскупљују јогурт и млијечни производи, поврће додатно оптерећује буџет
Нови удар на кућне буџете стиже и из прехрамбеног сектора. Од понедјељка, 9. новембра, најављено је поскупљење јогурта, кисјелог млијека и павлаке домаћих произвођача за просјечно 8,5 одсто.
Према информацијама које су „Вијести“ добиле од Удружења мљекара Црне Горе, ријеч је о првој корекцији цијена ових производа од 2022. године. Цијена пастеризованог млијека за сада остаје непромијењена.
Истовремено, промјене цијена поврћа, воћа и других основних намирница додатно отежавају планирање породичних трошкова.
Цијене поврћа зависе од сезоне, понуде и трошкова транспорта, па сваки нови раст цијена горива може створити додатни притисак на тржиште хране.
Посебно забрињава што се поскупљења не појављују изоловано. Када истовремено расту трошкови исхране, превоза и свакодневних потреба, чак и релативно мала повећања појединачних цијена могу значајно оптеретити породични буџет.
Колико држава може да интервенише?
Влада је већ прибјегла смањењу акциза, укључујући посљедње умањење акцизе на еуродизел за 25 одсто.
Та мјера показује да држава располаже инструментима којима може да ублажи раст малопродајних цијена.
Међутим, смањење акциза има и своју цијену: мањи приход по литру продатог горива за државни буџет, уколико се остали услови не промијене.
Зато се поставља питање колико дуго држава може да одржава овакве мјере, а да не угрози финансирање других јавних потреба.
Највећи проблем је неизвјесност
Црна Гора је увозно зависна економија, па су њене цијене горива и бројних прехрамбених производа изложене кретањима на међународном тржишту. Домаћа економска политика може да ублажи посљедице, али не може у потпуности да уклони њихове узроке.
За грађане, међутим, није пресудна само цијена литра горива, килограма поврћа или литра јогурта. Много је важније колико новца остаје у породичном буџету након плаћања хране, становања, струје и других основних трошкова.
Раст плата и пензија има стварни ефекат само уколико га не поништавају растући трошкови живота. У супротном, номинално већа примања не морају значити и бољи животни стандард.
Због тога право питање није само колико ће гориво и основне намирнице коштати наредних дана, већ колико ће нових поскупљења црногорска домаћинства моћи да издрже.
Пулс јавности – економска анализа
