Државни секретар у Министарству финансија Тарик Турковић указао је да се у јавности погрешно тумачи податак да готово 99 одсто предузећа у Црној Гори припада категорији микро и малих предузећа, наглашавајући да то не значи да ће сва бити финансијски угрожена примјеном Еуро модела.
Турковић је у објави на друштвеној мрежи Икс навео да је неопходно разликовати статистичку величину предузећа од стварних трошкова које нови модел зарада може произвести.
Према подацима Пореске управе из марта 2026. године, које је представио Турковић, у Црној Гори регистровано је 88.239 пословних субјеката, а њихова структура показује сљедеће:
- 31.207 субјеката (35,4%) нема ниједног запосленог.
- 36.407 субјеката (41,3%) има само једног запосленог.
- 20.625 субјеката (23,4%) има два или више запослених.
То значи да чак 67.614 пословних субјеката, односно 76,6 одсто, нема запослених или има само једног радника.
Турковић објашњава да међу фирмама без запослених постоје и неактивна предузећа, новоосноване компаније и субјекти који чекају реализацију пословних пројеката. Код њих повећање минималних зарада не ствара непосредан трошак за запослене, јер их немају.
Посебно је указао на предузећа са једним запосленим, гдје је у многим случајевима ријеч о власнику који је истовремено и директор.
У таквим случајевима повећање зараде има другачији економски ефекат него у фирмама које запошљавају друге раднике, иако се трошкови самог предузећа могу промијенити.
„Зато не можемо из податка да готово 99% предузећа чине микро и мала предузећа закључити да ће 99% предузећа бити угрожено Еуро моделом“, поручио је Турковић.
Он истовремено признаје да постоје послодавци за које ће повећање минималних зарада представљати стварни додатни трошак.
Суштина његовог става је да се утицај Еуро модела мора процјењивати на основу конкретних финансијских показатеља, а не само према броју микро и малих предузећа.
Извор: Тарик Турковић, објава на мрежи Икс.
