Илустрација Пулс јавности
Иако је Црна Гора остварила одређени напредак у области родне равноправности, жене су и даље у знатно неповољнијем економском положају од мушкараца. Просјечан родни јаз у зарадама износи чак 21,6 одсто, док су најслабији резултати остварени управо у областима приступа новцу, ресурсима и позицијама одлучивања.
То показује евалуација Националне стратегије родне равноправности 2021–2025, коју је припремило Министарство људских и мањинских права, а чије налазе преноси РТЦГ.
Према анализи, током 2024. године реализовано је 64,2 одсто планираних активности. Највећи напредак остварен је у унапређењу законског оквира и заштити од дискриминације, гдје је испуњено 80 одсто планираних мјера.
Међутим, у области равноправног приступа ресурсима и моћи реализовано је свега 42,9 одсто активности, односно девет од планиране 21.
Посебно забрињава податак Међународне организације рада, који је коришћен у евалуацији, да родни јаз у зарадама достиже 21,6 одсто. Истовремено, жене су недовољно заступљене на руководећим позицијама у политици и економији.
Извјестан помак забиљежен је у женском предузетништву. Од укупног броја предузећа која су добила подршку кроз државне програме за микро, мала и средња предузећа, 40,4 одсто било је у власништву жена.
У образовању, култури и медијима реализовано је 76,5 одсто планираних активности, укључујући анализу родних стереотипа у школским програмима и уџбеницима.
Недостатак новца, кадрова и политичке моћи
Евалуација указује да спровођење политике родне равноправности успоравају недовољна буџетска издвајања, недостатак стручног кадра, честе кадровске промјене и зависност од међународних донатора.
Значајан дио активности финансиран је уз подршку међународних организација, међу којима су ОЕБС и УНДП.
Додатни проблем представљају дубоко укоријењени стереотипи и традиционалне родне улоге, који и даље ограничавају учешће жена у политичком и економском животу.
У документу се препоручују већа издвајања из државног буџета, јачање институција, боља статистика о положају жена и досљеднија примјена закона.
Кључни закључак евалуације јесте да законски напредак још није праћен једнаким напретком у стварном економском и политичком положају жена. Управо тамо гдје се одлучује о новцу и моћи, резултати су најслабији.
Министарство је у међувремену покренуло израду нове Националне стратегије родне равноправности за период 2025–2029. године.
Извор: РТЦГ/ ТВНК
