Фото: ПКЦГ
Примјена Еуромодела произвешће раст трошкова и пад цјеновне конкурентности у црногорској пољопривреди и прехрамбеној индустрији. Овај сектор биће најпогођенији примјеном наведене реформе која, између осталог, предвиђа значајно повећање зарада у Црној Гори без раста продуктивности, што привредници оцјењују неодрживим и траже да се у разговору са доносиоцима одлука изнађе компромисно рјешење које ће омогућити раст зарада без изазивања инфлације и угрожавања пословања, саопштено је са сједнице Одбора удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије Привредне коморе Црне Горе (ПКЦГ).Истражи Европу
Привредници сматрају да се питање Еуро модела треба посматрати у ширем контексту будућности црногорске пољопривреде, прехрамбене индустрије и зависности од увоза.
„Није довољно да имамо веће зараде ако истовремено изгубимо домаћу производњу. Повећање трошка зарада води скупљем домаћем производу, паду конкурентности на домаћем и иностраном тржишту, те одлагању инвестиционих активности у овом сектору“, упозоравају представници овог сектора.
Предсједник Одбора Милутин Ђурановић сматра да се Еуро модел мора посматрати кроз његов утицај на укупне трошкове, цијене хране и конкурентност домаће производње. Истиче да је повећање зарада важан циљ, али да се истовремено мора водити рачуна о укупном трошку рада за послодавце, посебно у секторима са релативно ниском акумулативношћу, као што је пољорпивреда, и ограниченим могућностима брзог повећања продуктивности.
„Посљедице Еуро модела неће бити исте за велике системе и мала пољопривредна газдинства и прерађиваче, који имају мање могућности за аутоматизацију, економију обима и друге уштеде“, упозорио је Ђурановић.
Сматра, као и остали привредници из овог сектора, да би повећање трошкова пословања могло бити компензовано већом подршком из Агробуџета.
„Предлажем да се подршка из Агробуџета повећа за износ повећања издвајања за плате за запосленог са средњошколским образовањем”, навео је Ђурановић.
Према његовим ријечима, компромисно рјешење би могао бити нешто нижи раст зарада који не би представљао толико оптерећење за послодавце и инфлацију.
Привредници су упозорили да би најављено повећање минималних зарада кроз Еуро модел, без одговарајућих мјера подршке и заштите домаће производње, могло озбиљно угрозити конкурентност црногорске привреде, посебно прерађивачку индустрију и пољопривредни сектор.
Посебно су истакли да ће прерађивачка индустрија бити међу најугроженијим секторима, јер домаћи произвођачи послују на тржишту на којем се директно такмиче са производима из региона, гдје се трошкови рада не повећавају на исти начин. Како је оцијењено на сједници, уколико домаћим компанијама порасту трошкови, а увозни производи остану цјеновно конкурентнији, домаћа производња може изгубити тржиште. Представници прехрамбене индустрије указали су да велики дио њихових сировина већ долази из увоза и да послују са релативно ниским маржама. Додатно повећање трошкова, како су упозорили, тешко могу пренијети на крајњу цијену производа, јер би тиме постали још мање конкурентни у односу на увоз. Као посебно илустративан примјер наведени су трошкови акциза и чињеница да поједини произвођачи већ сада послују под великим трошковним притиском.
Један од кључних предлога био је да се директна подршка пољопривредницима веже за проценат повећања зарада, како би се заштитио пољопривредни произвођач и спријечило да додатни трошкови угрозе примарну производњу. Привредници су такође указали на потребу да се прије коначне примјене модела направе конкретне калкулације за различите категорије предузећа, по секторима, колико ће раст минималне зараде повећати трошкове, како ће се то одразити на цијене и пословање и шта је потребно урадити да се сачува постојећи ниво запослености.
„Пољопривреда и прехрамбена индустрија нијесу сектори са могућношћу повећања продуктивности преко ноћи. Велики произвођачи могу одређени дио додатних трошкова амортизовати кроз аутоматизацију, економију обима и технолошке инвестиције. Међутим, мали произвођач, породично пољопривредно газдинство или мали прерађивач нема исти простор за такве уштеде. Ефекат Еуро модела не може се процјењивати само кроз просјек привреде. Потребно је погледати конкретне секторе, конкретне производе и конкретне пословне моделе. Треба симулирати шта промјена значи за мљекару, за месну индустрију, за пекарску индустрију, кондиторску индустрију, за произвођача воћа и поврћа, за винарију, за мало пољопривредно газдинство, али и за велике системе. Јер није исто повећати трошак рада у предузећу које има високу продуктивност и велику економију обима и у предузећу које послује са малом маржом и већ се суочава са високим трошковима енергије, сировина, транспорта и финансирања“, наводи се у саопштењу ПКЦГ.
„Не споримо потребу за растом зарада, али морамо сачувати производњу”, поручили су привредници.
Сматрају да пољопривреда мора бити третирана као стратешки сектор и да се уз повећање зарада мора обезбиједити директна и конкретна подршка домаћем произвођачу.
У супротном, закључују, постоји ризик да мјера која треба да побољша животни стандард запослених истовремено произведе супротан ефекат по домаћу производњу, кроз раст трошкова, пад конкурентности, још већи притисак увоза, пад запослености а у крајњем може довести и до затварања предузећа.
Извор:РТНК
