Фото: ФБ
Владин модел повећања зарада, по коме би се минималне плате кретале од 1000 еура за радна мјеста са основним образовањем до 1400 еура за она са факултетском дипломом изазвао је опречне коментаре у јавности. Економски аналитичар Предраг Зечевић казао је за АДРИА ТВ да ће овај модел грађанима донијети вишеструке бенефите, док, с друге стране из Уније послодаваца наводе да овакво повећање зарада нема потпору у виду раста продуктивности.
Лидер покрета за промјене Небојша Медојевић иде корак даље у критици овог модела, називајући га “политичким популизмом који нас већ годинама гура у фискални зид”.
Одлука о повећању минималних зарада донијета је на електронској сједници Владе, преко апликације WhatsApp, на предлог премијера, а међу министрима и члановима Владе који су се изјаснили није било министра финансија Новице Вуковића-пишу Вијести. Према тзв “Еуро моделу” минимална зарада ће за радна мјеста са стручном спремом нижом од средње школе износити 1.000 еура, са средњом школом 1.250 и са високим образовањем на 1.400 еура.
Економски аналитичар Предраг Зечевић тврди да је овај програм фискално одржив, те да се предвиђања да ће Црна Гора доживјети грчки сценарио нису остварила ни за вријеме спровођења програма Европа сад 1 и 2.
“Ја апсолутно подржавам премијерову најаву, посебно зато што ће повећање зараде довести до смањења социјалне неједнакости која је изражена у црној гори, а богате компаније попут трговачких ланаца, осигуравајућих кућа, банака, они ћекпначно морати почети да дијеле то своје богатство са запосленима”, рекао је он.
Зечевић додаје и да ће захваљујући овом моделу послодавци добити смањење пореског оптерећења.
“Јер је сада просјечно пореско оптерећење на плату око двадесетак посто на плату. на нето плату хиљаду еура бруто плата је око 1200 е, што значи да је 200 еура пореско оптерећење. сада ће пореско оптерећење бити свега 8 посто, што конкретно знали на неку плату од 1000 еура пореско оптерећење је свега 80 еура”, каже Зечевић.
Из Уније послодаваца наводе да је одлука Владе озбиљно нарушила социјални дијалог, с обзиром на то да о њој није било разговора ни са њима, ни са синдикатима. Упозоравају да овај модел нема потпору у виду раста продуктивности.
Зечевић је сагласан да Црна Гора нема довољан раст продуктивности, који би испратио ову мјеру, али подсјећа на период од 2010. До 2020., и када је продуктивност расла, што послодавци нису испратили повећањем зарада.
“Подсјетићу грађане да је у периоду од 2010. до 2018. конобар радио за 200 еура, иако је била продуктивност огромна, једноставно дио приватника је на њима згрнуо огромно богатство. сад се ситуација промијенила, тако да конобари имају хиљаду и по еура минималну плату и веома су тражени”, истиче Зечевић.
Коментаришући бојазан грађана да ће ново повећање зарада, довести до пораста инфлације, Зечевић признаје да је страх оправдан, те да ће до пораста инфлације а самим тим и раста цијена свакако доћи, али не само због повећања зарада, већ и због дешавања на глобалном нивоу.
“Ви знате да је инфлација у Црној Гори доминантно увозна, значи Црна Гора увози 70 посто хране и осталих потрепштина, ми слабо шта производимо, тако да и да не дође до повећања плата до пораста инфлације би сигурно дошло. А једна јако битна ствар коју грађани заборављају – сада ће се много лакше враћати рате кредита јер како им је већа плата 400 или 500 еура, вама рата кредита дође буквално џабе као што се десило приликом програма европа сад 1 и 2, и то је највећа предност овог повећања плата. А да ли ће доћи до повећања инфлације? Апсолутно хоће”, рекао је Зечевић за ТВ Адриа.
Ипак, има и оних који не вјерују у добре намјере премијера, те овакав потез оцјењују као популистичко прикупљање предизборних поена.
“Премијер Спајић и Покрет Европа сад поново продају илузију да се плате могу подизати декретом, без икакве везе са продуктивношћу”, сматра лидер Покрета за промјене Небојша Медојевић.
Предвиђа да ће резултат ових мјера бити рекордне блокаде предузећа, растући јавни дуг, мјесечни мањак у буџету да се покрију само плате, пензије, здравство и социјала, и држава која постаје главни генератор неликвидности у привреди.
“У јавном сектору, који је већ набубрио на преко 55.000 људи само у ужој администрацији – а у ширем јавном сектору далеко више – то значи додатних стотине милиона еура годишње из буџета. Новац који немамо. Новац који ћемо поново узети на дуг или кроз нове намете”, упозорава Медојевић.
Повећање нето износа који примају запослени десиће се на рачун доприноса за за пензијско осигурање који ће од јануара ће износити нула одсто. Такође, смањују се проценти од пореза на доходак физичких лица, пореза на непокретности и моторна возила, и накнада од игара на срећу, које су до сада ишле општинама у већем проценту, па ће већи дио тих износа остати у државном буџету.
Извор: Адриа.тв
