Подаци Информационог система црногорског образовања показују да су и ове школске године ђаци радије уписивали средње стручне школе него гимназије. На конкурсу за упис у први разред у црногорске средње школе уписано је 7.087 првака. У стручном образовању је њих 5.370, односно три четвртине свих уписаних ученика – 75,8 одсто. За гимназијске програме опредијелило се 1.717 ученика, што чини преосталих 24,2 одсто од укупног броја уписаних првака.
Ове податке Побједи је доставио Центар за стручно образовање. Према њиховим налазима, раст интересовања за средње стручне школе резултат је преданог рада на подизању општег квалитета, савремености и привлачности овог система образовања. Ове школе, кажу они, нуде ученицима брз и сигуран пролаз до тржишта рада, али истовремено дају и одличну теоријску и практичну базу за наставак школовања на факултетима.
Анализе за гимназије
Ресорно министарство прије двије године објавило је Програм развоја општег средњег образовања у Црној Гори за 2024-2026. годину, у склопу којег су анализирали и стање у гимназијама. Констатовано је тада да се, сагледавајући број уписаних ђака, у тим школама у посљедњих десет школских година биљежи опадајући тренд. Школске 2015/16. године у црногорским гимназијама било је укупно 9.429 ученика, а 2023/24. године 7.823.
У документу ресорног министарства оцијењено је да евидентан тренд пада може имати различите узроке и импликације на образовни систем.
– Може се приписати одређеном броју фактора, као што су: демографски трендови – смањење броја дјеце школског узраста; промјене у образовном систему – увођење нових образовних програма, као што су стручне школе, може привући неке ученике/це који би се иначе опредијелили за опште средње образовање; промјене друштвених токова – промјене друштвених вриједности и аспирација младих могу утицати на њихов избор средње школе… – наведено је у том документу.
Да би се осигурао континуитет уписа у гимназије, како је тада поручено, потребно је одрадити додатне и дубље анализе да би се стекла потпунија слика о промјенама у упису. У том документу је прецизирано да би промјене, односно новине у наставним плановима и програмима и промоција уписа у гимназију могли да привуку нове прваке…
Но, ни након објаве тог документа стање се није промијенило набоље. У гимназијама су 2023/24. године била укупно 7.823 ученика, годину касније било их је 7.862, а прошле године 7.736. У истом периоду у стручним школама 2023/24. године била су укупно 17.904 ученика, годину касније 18.853, те лани 19.268.
Док су раније поједине гимназије бројале неколико одјељења која имају више од 20 ученика, недавно су поједине биљежиле да се у првом уписном року пријавило само 38 ђака.
Од Министарства просвјете, науке и иновација Побједа очекује одговоре на ову тему. Питали су их у којим гимназијама је забиљежено најмање уписаних првака, шта конкретно ове школе треба да промијене у својим програмима, те са којим кључним изазовима се суочавају. Одговоре очекују и од Уније послодаваца Црне Горе.
Поједини директори гимназија у протеклом периоду наводили су да би било добро да испланирају одређене врсте специјализације, односно усмјерења унутар гимназија, које би се примјењивале по завршетку прве године.
Недавно је Побједи, уочи уписа првака, директор подгоричке гимназије „Слободан Шкеровић“ Зоран Пејовић казао да они и даље имају веће интересовање ученика за упис у први разред од понуђених мјеста и да им одзив не представља проблем. Пејовић је истакао да се већ дуже у тој школи број ученика које траже не мијења, па отуда ни број ђака у школи.
– Годинама је између 1.850 и 1.950 ученика, зависно од броја новоуписаних одјељења – навео је Пејовић.
Фали занатлија, привреда их тражи
Из Центра за стручно образовање кажу да они континуирано раде на промоцији стручног образовања, ревизији постојећих и изради нових образовних програма како би они директно пратили потребе привреде и модерне технолошке трендове.
– Пратећи европске стандарде, посебну пажњу посвећујемо интегрисању дигиталних и зелених вјештина у наставне планове. Додатно, кроз јачање дуалног образовања и системску сарадњу са привредним сектором, ученицима је омогућено стицање практичних знања и вјештина у реалном радном окружењу – наводе они.
Министарство просвјете, науке и иновација на конкурсу за упис првака у средње школе у Црној Гори понудило је укупно 9.281 мјесто, од чега је уписано 7.087 ученика, а остало су 2.194 мјеста која су непопуњена. Док подаци о упису показују да ученици бирају стручне школе, анализе указују и да унутар самог стручног образовања постоји одређена неравнотежа.
– Ученици у великој мјери бирају четворогодишње образовне програме (ИТ, медицина, економија и др.) ради наставка школовања, док трогодишњи занатски и услужни програми остају слабије попуњени упркос потребама привреде – кажу из Центра за стручно образовање.
Они су образложили да на ове трендове додатно утичу демографска кретања: на сјеверу се биљежи већи број слободних мјеста усљед мањег броја основаца, док на Приморју постоји простор за додатно подстицање интересовања за угоститељска и услужна занимања.
– Активности Центра за стручно образовање примарно су усмјерене на даљу модернизацију система и његово још ближе усклађивање са динамичним потребама тржишта рада, што је јасно предвиђено кључним стратешким документима: Стратегијом реформе образовања 2025–2035, Планом раста, као и Стратегијом каријерног вођења и савјетовања – кажу из ове институције.
У складу са овим оквиром, како додају, један од њихових главних приоритета јесте континуирани рад на промоцији свих нивоа стручног образовања, а посебан акценат је стављен на афирмативно приближавање трогодишњих занатских и услужних занимања младима, како би препознали њихову реалну вриједност и брзе могућности запослења.
– Паралелно с тим, посвећени смо редовном унапређењу и ревизији образовних програма кроз увођење савремених дигиталних и зелених вјештина, чиме пратимо европске трендове и стандарде квалитета – истакли су они.
Кажу да посебно воде рачуна о специфичностима наших регија, настојећи да понуду образовних профила додатно прилагоде потребама локалних привреда, било да је ријеч о развоју туризма на југу или подршци привредним потенцијалима на сјеверу.
– Такође, кроз интензивнију сарадњу са основним школама и привредним сектором настављамо да јачамо каријерно информисање ученика и ширимо мрежу послодаваца у дуалном образовању. Наш циљ остаје стварање подстицајног амбијента у којем сваки ученик током школовања стиче квалитетна, примјенљива знања и вјештине, као сигурну основу за своју будућу каријеру – наводе из Центра за стручно образовање.
Продавачи, конобари…
Подаци из МЕИС-а Центру за стручно образовање помажу да препознају образовне програме код којих је остао највећи простор за попуну капацитета након што је окончан упис у први разред средње школе. Разлике између понуђених мјеста и интересовања ученика, према њиховим ријечима, видљиве су и на трогодишњим и на четворогодишњим образовним програмима. Они истичу да се на основу прегледа програма на којима је остало највише непопуњених мјеста долази до података да је на трогодишњем образовном програму (ниво ИИИ) за продавача било 140 слободних мјеста – понуђено 252 / уписано 112; на програму конобара остало је 89 слободних мјеста – понуђено 210 / уписано 121; за инсталатера термотехничких система броје 65 слободних мјеста, односно понуђено 127 / уписано 62; за пекара и произвођача прехрамбених производа остала су 53 слободна мјеста (понуђено 98 / уписано 45). Њихова статистика даље показује да је на програму електроинсталатера, аутоелектричара и монтера електронске комуникационе инфраструктуре остало 49 слободних мјеста (понуђено 175 / уписано 127); за бравара-заваривача и лимара-аутолимара 41 слободно мјесто (понуђено 70 / уписано 29); за аутомеханичара и механичара енергетских постројења: 35 слободних мјеста (понуђено 182 / уписано 147); за кувара: 25 слободних мјеста (понуђено 308 / уписано 283).
Посјете основним школама
Професионална оријентација у основним школама представља кључни корак у препознавању дјечјих склоности, а Центар за стручно образовање и средње стручне школе активно пружају подршку том процесу кроз блиску сарадњу, поручују из ове институције. Кажу да се посебан фокус ставља на каријерно вођење и усмјеравање ученика завршних разреда основне школе, како би на вријеме препознали своје афинитете и информисано изабрали будуће занимање. Средње стручне школе уз подршку Центра за стручно образовање организују Дане отворених врата и посјете основним школама, гдје ученицима представљају образовне програме и могућности које стручно образовање нуди.
– Кроз ове промоције, али и организацију локалних и државних такмичења у вјештинама, основцима се пружа прилика да практично осјете шта конкретна занимања носе и лакше препознају сопствене таленте. На тај начин, заједничким дјеловањем помажемо ученицима да премосте јаз између основног образовања и првих реалних корака ка будућој каријери – закључују из Центра за стручно образовање.
Упражњена мјеста на четворогодишњем програму
Када је ријеч о четворогодишњем образовном програму, подаци Центра за стручно образовање показују да су остала непопуњена мјеста за одређена занимања. За електротехничара за развој веб и мобилних апликација остало је 69 слободних мјеста, највише у Плаву, Цетињу, Беранама и Бијелом Пољу; за агротехничара и ветеринарског техничара броје 68 слободних мјеста, махом у Шавнику, Зети, Плаву и Бару. Упражњено је 67 мјеста и на програму за техничара гастрономије и хотелско-туристичког техничара – највише у Пљевљима, Зети, Никшићу и Беранама. За електротехничара електронике и електротехничара енергетике забиљежена су 54 слободна мјеста – највише у Бијелом Пољу, Беранама, Никшићу, Подгорици и Тивту; за прехрамбеног техничара и техничара хемијско-фармацеутских процеса и испитивања 36 је слободних мјеста (у Никшићу и Подгорици); за бродомашинског техничара и техничара аутомехатронике је 25 слободних мјеста (у Бару и Никшићу); за електротехничара рачунарских система и мрежа 25 је слободних мјеста (у Никшићу и Пљевљима); за графичког техничара и техничара модног дизајна је, такође, 25 слободних мјеста (у Подгорици), а за техничара за шпедицију, царину и организацију транспорта остало је десет слободних мјеста – у Пљевљима.
фото: РТНК
Извор: РТВ НК
