Стефан Симић
Чуде се поједини зашто већи део опозиције неће са студентима.
Није им јасно зашто.
Зато што не гледају политику као бизнис.
Све има своју цену, тако и бити опозиција.
У преводу, зашто би се неко одрекао својих права зарад другога?
Тачније, зашто би се одрекао дела свог колача?
Што само доказује да овде није било најважније скинути Вучића свих ових година, него остати на политичкој мапи.
А у питању је и сујета.
Мисле да су неизбежни и незаменљиви.
Многи од нас који подржавају студенте, а немају никакве политичке амбиције,
немају шта да изгубе, јер ни не планирамо политичке каријере.
Можемо да гарантујемо да је оних 250 на студентској листи боље, у људском смислу, од којих год других 250, са било које друге листе.
Нема савршених људи, али има бољих и горих.
Нема савршеног система, али има бољег и горег.
А оно што студентска листа нуди дефинитивно је боље.
Проблем су они којима је политика све.
Погледајте Ђиласа.
Вучић је добар када сарађује са њим када га (о)ставља за председника Кошаркашког савеза.
Када то више није, Вучић не ваља.
Погледајте Ивицу Дачића.
Ништа не бисмо изгубили да га није било у политици последње четири деценије, изгубио би он.
И да не набрајам.
Нико жив не би знао за њега, ни за многе друге.
То су људи који ван политике не постоје.
Немају ништа чиме би привукли пажњу јавности.
Дачић, исто као што се труди да пева, а не зна да пева, исто тако ради и многе друге ствари.
Политика је сигурна кућа за њега и многе сличне њему.
Принцип је увек исти.
Борба за народ, а, заправо, борба да имаш на извол’те државне фондове,
који су многима од нас незамисливи.
Зато се већи део опозиције више плаши студената него Вучића.
Плашиш се онога што не познајеш и што може да те обесмисли.
Овде није само ствар ко ће да добије изборе, него ко ће да се прода.
Ко ће бити нова Милица Заветница?
Студенти, и ако не добију изборе, имаће стотинак својих представника у Скупштини.
То ће бити неки сасвим нови људи.
Једно је сигурно, постоји шанса да, по први пут, након деценија и деценија,
имамо људе који нису професионални политичари.
Него оне којима је много ближа идеја општег добра.
Који нису настајали у СНС просторијама, него на терену, у борби за боље друштво.
Ко ће од њих све то добро наплатити, а ко ће бити и остати пример поштења и части, видећемо.
Наше је да дамо шансу, а њихово је да је искористе.
И да не створе нову секту на власти, него друштво које ће коначно продисати.
Уместо да буде мучионица,
Где смо, буквално, једни другима мете.
Извор: ФБ, дозвола аутора
