С Аеродрома Подгорица (Фото: Аеродроми Црне Горе/Фејсбук)
Два нова гејта на Аеродрому Подгорица, проширење терминалног простора и паркинга, као и разматрање посебног терминала за пословну авијацију у Тивту, међу приоритетима су за повећање капацитета Аеродрома Црне Горе. Документ предвиђа и анализу могућности коришћења војне аеродромске инфраструктуре у Подгорици и аеродрома Капино Поље у Никшићу.
То је наведено у Информацији о приоритетним активностима за унапређење аеродромске инфраструктуре, уз коју је припремљен предлог одлуке о формирању међуресорног координационог тијела. Према предлогу, тим тијелом предсједавао би премијер Милојко Спајић.
Потреба за проширењем образложена је снажним растом саобраћаја. Аеродроми Подгорица и Тиват од почетка јануара до краја јула 2026. године опслужили су 2.017.608 путника, што је 19,4 одсто више него у истом периоду прошле године и 42,1 одсто изнад нивоа из 2019.
Подгорички аеродром имао је 1.234.723 путника, уз раст од 25,8 одсто на годишњем нивоу, док је кроз тиватски прошло 782.885 путника, односно 10,6 одсто више.
У документу се указује да постојећа ограничења посебно долазе до изражаја у периодима највећег оптерећења, када терминали, стајанке и пратећа инфраструктура непосредно утичу на ефикасност прихвата и отпреме путника и авиона.
Подгорица: Два нова гејта и проширење постојеће зграде
На сјеверној страни Аеродрома Подгорица планирана је доградња терминалног простора у зони одлазака, којом би се обезбиједила два додатна гејта.
Предвиђене су и адаптација простора за долазеће путнике и уређење зоне за предукрцај на источној страни аеродрома. Циљ је боља организација кретања путника и растерећење постојећих простора.
Додатно проширење главне аеродромске зграде планирано је доградњом челичне конструкције на западној страни. Тиме би се добио нови функционални простор и омогућила реорганизација садржаја, без изградње потпуно новог терминала.
Пакет активности обухвата и проширење и реорганизацију паркинга за путнике, запослене и друге кориснике аеродрома.
За поузданије снабдијевање електричном енергијом планирано је полагање високонапонског кабла дужине приближно 850 метара. Реализација тог пројекта захтијева и рјешавање имовинско-правних питања.
Разматрају војну инфраструктуру и објекте Vektra Airwaysa
Међу приоритетима је изградња техничке платформе за паркирање и одржавање авиона изван оперативне употребе, намијењене националној авио-компанији и базираним авионима Wizz Aira.
Истовремено, потребно је анализирати могућност коришћења дијела постојеће војне аеродромске инфраструктуре, првенствено ради обезбјеђивања додатних позиција за паркирање ваздухоплова. Та могућност тек треба да буде сагледана са техничког и оперативног аспекта, у сарадњи са надлежним институцијама.
Документ отвара и могућност преузимања, односно откупа постојећих објеката Вектра Аирњаyса, укључујући хангар и пратећу инфраструктуру.
Динамика тог поступка зависи од стечајне продаје. Тек након утврђивања могућности располагања објектима требало би дефинисати њихову намјену, потребну документацију и модел реализације.
Тиват: Хангар као могући терминал за пословну авијацију
На Аеродрому Тиват планирана је адаптација надстрешнице у зони долазака Терминала 1, за коју је техничка документација већ израђена. На Терминалу 2 предвиђена је изградња надстрешнице ради побољшања услова за одлазеће путнике.
Једна од значајнијих могућности које се разматрају јесте пренамјена постојећег хангара, означеног као Гат 5, у терминал за генералну и пословну авијацију, укључујући ВИП путнике, уз одговарајући паркинг простор.
Како се образлаже у Информацији, издвајање тог сегмента саобраћаја омогућило би квалитетнију услугу и истовремено растеретило постојеће терминале. Прије одлуке потребно је провјерити техничке, функционалне и оперативне услове за пренамјену.
За даљи развој тиватског аеродрома потребно је ријешити и питања коришћења и управљања паркингом, дијелом саобраћајнице и земљиштем на простору старе саобраћајнице Булевара Тиват.
Према документу, у вези са тим подручјем води се судски спор, од чијег исхода зависе даље одлуке, укључујући могући пренос права коришћења и управљања на оператора аеродрома.
Капино Поље улази у анализу расположивих капацитета
Информацијом је обухваћен и аеродром Капино Поље у Никшићу.
Предвиђено је да Министарство саобраћаја анализира постојеће стање и могућности коришћења његове инфраструктуре у оквиру ширег развоја ваздушног саобраћаја у Црној Гори.
У документу није дефинисан конкретан модел будућег коришћења Капиног Поља, већ је ријеч о процјени његовог потенцијала и могућности ефикаснијег коришћења.
За аеродроме Подгорица и Тиват планирана је и набавка нове опреме за прихват и отпрему путника и авиона, одржавање оперативних површина и објеката, безбједносне прегледе и друге аеродромске процесе.
Нови мастер план, али без одлагања приоритетних радова
Паралелно са овим активностима предвиђена је израда новог мастер плана развоја аеродрома Подгорица и Тиват.
Разлог је то што су постојећи развојни документи засновани на ранијим пројекцијама, док раст броја путника, промјене у структури саобраћаја и развој мреже авио-линија захтијевају ново сагледавање дугорочних потреба.
Мастер план требало би да дефинише будуће капацитете, просторни развој, приоритетне инвестиције, фазе реализације, оквирне инвестиционе потребе и могуће изворе финансирања. За оба аеродрома разматрао би се развој терминала, платформи и полетно-слетних стаза, а за Тиват и рулних стаза.
У Информацији се изричито наводи да израда мастер плана не треба да одложи интервенције којима је могуће повећати постојеће капацитете у краћем року. Предвиђено је и сагледавање међународних и европских извора финансирања.
Вриједност улагања и рокови нијесу наведени
Достављена Информација не садржи укупну вриједност планираних улагања, појединачне буџете нити конкретне рокове завршетка пројеката.
Дио активности у Подгорици већ има планске претпоставке, док је за друге потребно спровести планске, имовинско-правне, техничке и остале поступке.
Према предлогу одлуке, реализацију би пратило међуресорно координационо тијело на челу са Спајићем, док би замјеник предсједавајућег био министар саобраћаја Радош Зечевић. У раду би учествовали и представници других надлежних ресора и Аеродрома Црне Горе.
Аеродроми би, према том предлогу, Влади свака три мјесеца достављали извјештаје о напретку, роковима, препрекама и ризицима, уз конкретне мјере за њихово превазилажење.
Извор и фото: Инвеститор
