Фото: Влада Црне Горе
„Тачно знамо шта ће се десити по уласку у ЕУ, јер имамо искуства 13 земаља прије нас. Уз велике бенефите, постоје и велики изазови, као што је егзодус становништва. Свака нова чланица имала је велике проблеме са тим, а неке су изгубиле и до 20 одсто становништва. Јако је тешко грађанима, када једном оду, да се врате и зато су и цифре у програму толике да би мотивисале радно способно становништво да остане овдје“, казао је Спајић.
Појашњава да су на уму имали и Хрватску, у којој се, како наводи, осипање становништва зауставило када је нето зарада достигла 1.400 еура.
Премијер напомиње да је овакав модел примијењен и кроз програме Европа сад 1 и 2, те да су у питању програми који имају исти правац и предвидљивост.
„Од 2020. ја причам исту причу и не знам зашто сваки пут једноставно реформа изазове исте реакције и приче. Мислим да смо до сада доказали да су сви програми које смо спровели били одрживи и апсолутно вјерујем да ће тако бити и са Еуро моделом, и послије избора и дугорочно и неће доћи до отпуштања радника и гашења предузећа“, нагласио је Спајић.
Доприноси не значе ништа, ако нам оде 150.000 радно способних људи
Тврди и да неће доћи до гашења предузећа, како се то ових дана може чути у јавности.
„У разговору са економистима често добијам питање зашто се одричемо најстабилнијег прихода – доприноса, да бисмо добили приход од акциза, ПДВ-а, царина, нечега што је везано за промет. Ја одговарам да је то можда некада био најстабилнији приход, међутим, ако вам оде 150.000 радно способних људи, гдје је та стабилност? О том кораку не размишљају и зато мислимо да је сада посљедњи тренутак да се таква реформа спроведе“, навео је Спајић, додајући да је вриједно инвестирати у заустављање одласка младих и радно способних људи из Црне Горе.
Додаје да је Еуро модел послат европским партнерима, али да фискална политика није област којом се бави Европска комисија, те да ће свакако услиједити анализе и препоруке за које су отворени.
Спајић напомиње да је министар финансија упознат са програмом, те да није очекивао да ће казати нешто другачије од онога што је изјавио прије неколико дана.
„Нормално је и очекивано, јер Министарство финансија септембар, октобар и први дио новембра проводи у јако незавидној позицији преговарања фискалних оквира, потрошње и предвиђања раста. Микроанализа на нивоу потрошачких јединица, наравно, не може се брзо обавити. Они то посматрају са микро нивоа, а ја са макро, али анализа ће завршити истим закључком – да је ово одржив програм“, објаснио је Спајић.
Објаснио је и да на телефонским сједницама често не гласају сви чланови Владе, јер не виде поруку на вријеме или су спријечени да јој присуствују, јер оне нијесу редовне, па није необично што министар финансија није гласао, и што још неки министри нијесу гласали.
Анализе дубинске, замјерке као дежа ви
Каже да му је драго што је програм добио подршку коалиционих партнера и да очекује подршку и у парламенту за измјену шест закона повезаних са програмом.
„Очекујем подршку у парламенту и не видим разлог зашто би и опозиција била против. То што они налазе као замјерке, да није рађена фискална анализа и да га нема у плановима Владе..., као да имамо дежа ви у септембру 2021. када смо представљали Европу сад 1 или Европу сад 2. Анализе су дубински рађене, јако дуго, сви смо били укључени и имамо егзактне податке о фискалним утицајима, није проблем да представимо сваки податак, онакав какав јесте. Чули смо и да су суграђани глупи што вјерују у ово, а нијесу када се враћамо у национализам деведесетих или четрдесетих прошлог вијека“, нагласио је премијер и поново избјегао да водитељу каже ко је чинио тим који је радио на Еуро моделу. Само је поновио да тим који побјеђује не треба мијењати.
Еуро модел неће угрозити општине ни малу привреду
Када је ријеч о дилемама општина, казао је да је нормално што желе да задрже ниво прихода који су имале до сада, али тврди да овај модел ни на који начин не угрожава њихове приходе.
„Порез на доходак физичких лица до сада је био такав да је до 700 еура било неопорезиво, од 700 до 1.000 еура стопа је била девет одсто, а преко 1.000 еура 15 одсто. Сада ће преко 700 еура стопа бити девет одсто, али је опорезиви дио значајно већи. Сада ћете имати просјечну бруто зараду преко 1.500 еура, 1.550 еура имате 850 еура преко 700 еура пута девет одсто, што је око 70 еура, и имате значајно веће приходе иако вам је стопа преко хиљаду еура смањена. То ће амортизовати. Нијесу све општине у истој позицији, али прихватићемо сваки конструктиван предлог и сугестију како да побољшамо примјену овог програма“, истакао је Спајић.
Истиче да им нико не може гарантовати финансијску стабилност уколико уруше свој систем, али да ће држава учествовати у томе да се ризик дистрибуира на прави начин и да општине не морају да размишљају о недостатку прихода у односу на претходне године. Нижи приходи се неће десити као што с није десио ни прилликом примјене Европе сад 1.
Сматра да ће мала и микро предузећа бити заштићене, да порез на добит и даље остаје стимулативан и да су пореске стопе међу најнижима у Европи и остајемо конкурентни. Фер је, како каже, да послодавци, када већ остваре профит, мало више дају за јавни интерес.
Казао је и да не рачунају на идеалне услове, већ на оне који постоје у ЕУ и на тржиште Европске уније, те да има емпатију према послодавцима, али да се привреда не може градити на јефтиној радној снази на дуги рок.
"Морамо јачати привреду, отварају се ЕУ фондови и бројне могућности, али зараде морају бити веће како би радници остали у Црној Гори. Стандарди ЕУ се морају примијенити и радници морају дати свој допринос, бити фокусиранији", наглашава предсједник Владе.
Када је ријеч о Закону о раду и његовим измјенама због овог програма, каже да је намјера часна и да желе да предуприједе понашање несавјесних послодаваца који би могли да искористе временски вакуум, промијене систематизације и уговоре о раду и изврше притисак на запослене да прихвате ниже минималне зараде.
Држава ојачала и гарантује исплату пензија
Предлог закона о доприносима за пензијско и инвалидско осигурање, према којем би допринос био нула, изазвао је највише пажње јавности, а Спајић објашњава да је држава гарант исплате и плата и пензија.
„Држава је некада била слаба, али сада је напредовала, приходи стабилни, расходи под контролом, имамо фискални дефицит који је у просјеку био мањи од три одсто у посљедњих шест година, а раније је био скоро шест одсто. Обрачун пензије остаје исти и до сада се великим дијелом плаћала из генералних прихода, а Фонд је увијек био у дефициту. Новац који је уплаћиван у Фонд остаје ту. Мислим да од 2009. године, имамо једнотрезорски систем, што значи да се сви приходи сливају на једно мјесто и одатле дијеле потрошачким јединицама. Држава гарантује својим стањем, а напредовали смо на међународном нивоу и кредитна тржишта нас цијене, тако да држава гарантује да сви који су уплаћивали неће изгубити. Новац је ту и наставиће грађани да уплаћују, само не кроз доприносе, већ кроз ПДВ, акцизе, порез на добит, порез на доходак... Овај модел не утиче на обрачун пензија, само се пензије могу повећавати због повећања бруто зарада“, поручио је Спајић.
Каже да не могу да утичу на социјалне партнере и у случају да се потпише Општи колективни уговор (ОКУ) до нове године и да обрачунска вриједност буде за све већа, на чему су инсистирали у Влади, зараде ће порасти и од јанура ће се и пензије усклађивати са тим зарадама.
Нада се да ће бити постигнут договор око Општег колективног уговора, а ако тога не буде за пензионере су обезбиједили за зиму 100 еура.
Коментаришући закључке са састанка са Унијом послодаваца, казао је да је то био отворен скуп на којем су изнијете критике и примједбе, али углавном гранског карактера. На састанку, тврди, није било ријечи о томе да су послодавцима потребне годину до двије припреме за европско тржиште. Каже и да су се ти људи припремали деценијама и не види шта би се могло урадити за још годину или двије, те да јавни интерес мора бити изнад свега и да је овај програм у дугорочном интересу свих.
"Подстићемо привреду да више ради и више привређује и 2028. ћемо видјети праве ефекте овог програма. Дефицит ће у првој транзиционој години бити благо повећан, али већ 2028. године враћамо се на фискалну одрживост“, истакао је премијер.
Оцијенио је да је ово међукорак уласка у ЕУ.
"Уласком ћемо имати притисак великог тржишта да се зараде даље повећавају. Тржиште одређује зараде, и тражи раднике и странци не могу да замијене нашу радну снагу. Мислим да је то неодржив систем и не желим то да видим. Борим се да овдје остану наша дјеца и људи који желе да остану дугорочно. И та инвестиција од 200 милиона еура дефицита је капитална инвестиција у људе, није трошак, јер тиме заустављате одлазак тих људи“, нагласио је Спајић.
Модел изводи велики број људи из сиромаштва у средњу класу
Премијер објашњава да овај модел велики број грађана изводи из сиромаштва и уводи у средњу класу, чиме се, како каже, мијењају и њихово понашање и потрошачке потребе, док промет значајно расте.
"Ми нисмо прва земља у којој прелази из сиромаштва у средњу класу стотине хиљада људи. Многе земље су се тако развијале", тврди Спајић.
На питање шта ако дође до поремећаја на тржишту, попут оних изазваних ратовима у окружењу, Спајић објашњава да то може утицати на микропредузетнике, те да су отворени да размотре разне модалитете примјене за њих, али да од суштине програма не одустају.
Највећа предузећа ће имати ефекат брзо, а мања касније и тачно је, објашњава, да постоји временски јаз за та предузећа док дођу до већих прихода, али наводи да он траје од 30 до 70 дана и да су отворени за разговор са послодавцима о томе како да тај период превазиђу.
"Порези и допиноси су дестимулишући за рад, и радимо супротно, желимо да стимулишемо рад и вјерујем у будућност наших људи који су вриједни и радни и један небрушени дијамант", казао је премијер.
Када је ријеч о цијенама и инфлацији, каже да је јасно да цијене расту, али да Влада, колико год може, акцизама покушава да ублажи те скокове и падове.
„Не можемо утицати на цијене нафтних деривата, али наша улога је да ублажимо велике инфлаторне скокове и падове. Еуро модел је најбољи дугорочни штит од инфлаторних притисака“, поручио је Спајић.
Не подржавам став опозиције, сви стопроцентно да учествују у завршној фази уласка у ЕУ
Коментаришући ситуацију у парламенту, гдје није прошла иницијатива за смјену предсједника Скупштине Андрије Мандића, Спајић каже да не подржава став опозиције да се због тога заустави европски пут.
Наглашава да се 44. Влада од почетка сусретала са много притисака, али да је успјела да опстане и постигне запажене резултате, те је позвао све да стопроцентно учествују у завршној фази процеса уласка у ЕУ.
„Што се тиче свих уцјена, имамо истовјетан одговор – оне су неприхватљиве. Нити је Влада чаробна лампа, нити сам ја Аладин да испуњавамо жеље, али све легитимне захтјеве свих народа у Црној Гори са пажњом ћемо размотрити. Највећа права сви ће имати када уђемо у ЕУ, па зашто сада да пуцамо себи у ноге и успоравамо наш пут ка Европи“, казао је Спајић, коментаришући захтјеве које су упутили из Албанског форума.
„Морамо се сви договарати и правити компромисе, а идентитет треба да буде лична ствар сваког грађанина“, казао је Спајић.
Извор: РТЦГ
