1601. – Рођен француски краљ Луј Тринаести, који је током владавине од 1610. до 1643. завео апсолутизам уз помоћ кардинала Армана Жана ди Плесија Ришељеа. Угушио је устанак хугенота, наставио колонијално ширење Француске и започео Тридесетогодишњи рат да би ослабио моћ Њемачког царства. У вријеме његове владавине 1635. основана је Француска академија.
1783. – Рођен шпански генерал и мексички цар Агустин Итурбиде, који је 1820. прешао на страну мексичких устаника, а Конгрес Мексика га је 1822. прогласио царем Агустином Првим. Неколико мјесеци послије крунисања принуђен је да абдицира и оде у избјеглиштво, а кад се вратио и покушао да врати власт, 1824. ухапшен је и стријељан.
1825. – Енглески проналазач Џорџ Стивенсон у Дарлингтону покренуо путнички воз на првој жељезничкој прузи у свијету: Дарлингтон – Стоктон у сјевероисточној Енглеској, који је вукла његова парна локомотива „актив“. Успјех је био огроман и жељезница је убрзо „освојила“ Европу, потом и цијели свијет.
- – Умро руски писац Иван Александрович Гончаров, који је сјајним стилом описао стагнацију, мртвило и паразитизам руског племства половином 19. вијека. Атмосфери апатије и бесмислености која је обузела руско племство супротставио је све снажнији продор виталних духова младе грађанске класе. Име Обломов главног јунака другог дијела истоименог романа-трилогије и појам „обломовштина“ постали су синоними за апатију и безвољност. Остала дјела: романи „Обична прича“, „Понор“, есеји „Милион грчева“, „Боље икад него никад“, „Успомене на Бјелинског“, путопис „Фрегата
Палада“.
1895. - Рођен српски љекар Војислав Арновљевић, оснивач кардиолошке школе у Југославији, професор Медицинског факултета у Београду и члан Српске академије наука и умјетности. Школовао се у Београду и у Француској, гдје је упућен послије преласка Албаније у Првом свјетском рату са српском војском. Организовао је прве курсеве из кардиологије за љекаре из цијеле земље и објавио око 90 студија из кардиологије и других области интерне медицине. Од 1932. до 1934. издавао је „Медицински годишњак“, а од 1948. до 1963. уређивао је „Љекарски приручник“.
1902. - Рођен српски писац и позоришни критичар Милан Дединац, сљедбеник француске авангардне лирике. Допринио је ослобађању српске поезије од традиционалне форме. Филозофски факултет је завршио у Београду, до Другог свјетског рата био је новинар „Политике“, од 1941. до 1943. био у њемачком заробљеништву, а послије ослобођења земље уредник „Политике“, потом „Књижевних новина“, које је основао са групом писаца, био аташе за културу у Паризу, драматург и управник Југословенског драмског позоришта. Дјела: „Јавна птица“, „Један човек на прозору“, „Песме из дневника заробљеника број 60211“, „Од немила до недрага“, „Позив на путовање“, „Студија о Бранку Радичевићу“, „Позоришне хронике“.
