Фото: РТЦГ
Најављени Еуро модел треба оцијенити према одрживости, правичности и стварном побољшању живота грађана, оцијенио је некадашњи премијер Здравко Кривокапић и додао да корист од реформи морају осјетити запослени, пензионери и мали привредници.
Он сматра да је недопустиво да се под обећањем општег бољитка додатно учвршћује економска моћ највећих, док грађани остају изложени неизвјесности и расту трошкова живота.
“Остаје и питање зашто се, ако представља наставак истог концепта, не назива Европа сад 3. Ипак, важније од имена јесу јавне и провјерљиве рачунице, озбиљан разговор са привредом, синдикатима и одговорност за обећане резултате. Мој је утисак да је овога пута редосљед обрнут: најмање су изненађени политичари, а највише они који треба да понесу терет примјене”, казао је Кривокапић.
Он је додао да вјерује да Црна Гора има знања, снаге и честитих људи да настави промјене.
“Искуство 42. Владе показало је да су искораци могући. Дужни смо да добре идеје сачувамо, грешке исправимо и повјерење градимо истином и радом. Грађани заслужују власт која ће сваки свој успјех мјерити њиховим достојанством, сигурношћу и бољим животом”, навео је Кривокапић у саопштењу.
Он је подсјетио да је пет година од представљања програма Европа сад прилика да се подсјетимо његовог изворног смисла, околности у којима је настао и грађана којима је био намијењен.
“Економска политика 42. Владе почивала је на јасном циљу: развоју заснованом на знању, одрживој привреди и приликама за све, који ће унаприједити квалитет живота грађана Црне Горе”, рекао је Кривокапић.
Програм Европа сад био је, како је навео, важан корак ка остварењу тог циља.
“То је један од значајнијих резултата Владе на чијем сам челу био. Поштујем допринос свих који су учествовали у његовој припреми и спровођењу. Ипак, Покрет Европа сад (ПЕС) је тај заједнички резултат политички присвојио, стварајући представу да припада искључиво њему. Програм је настао прије тог покрета. Преузимање његовог имена не даје право на преузимање заслуга”, казао је Кривокапић.
Према његовим ријечима, првобитна Европа сад, данас названа ЕС1, имала је јасан економски и друштвени смисао: повећање животног стандарда и запослености, сузбијање сиве економије и стварање бољих услова за пословање и инвестиције.
“Држава се одрекла дијела прихода у корист запослених и послодаваца, са намјером да подстакне легално пословање, отварање радних мјеста и проширење пореске базе”, подсјетио је Кривокапић.
Посебна вриједност програма била је, како је казао, у томе што је смањењем оптерећења на рад помогао да дио зарада исплаћиваних „на руке“ буде уведен у законске токове. Радник је тиме добијао већу правну сигурност, а савјестан послодавац праведније услове за пословање. То је био конкретан помак ка уређенијем друштву.
“Припрема програма подразумијевала је пажљиво усклађивање интереса запослених, привреде и државе, уз разматрање конкретних обрачуна и примјера примјене. Формирано је и координационо тијело за праћење спровођења, јер одговорност за реформу траје и након њеног представљања и усвајања”, прецизирао је Кривокапић.
Он је казао да су жељели да грађани осјете побољшање животног стандарда, да радници добију већу сигурност, а млади више разлога да своју будућност граде у Црној Гори. У том смислу, Европа сад је, по његовом виђењу, била веће изненађење за политичаре, него за оне којима је донијела највеће бенефите.
“Тај искорак требало је надоградити јачањем производње, продуктивности, конкуренције и институција”, додао је Кривокапић.
Он сматра да је избором неуставне 43. Владе изневјерен реформски правац који су започели, а да су каснији програми и њихова партијска употреба унизили изворну идеју.
“Пажња се све више усмјеравала на нова обећања и присвајање заслуга, док је питање трајног и одрживог напретка остајало у другом плану”, навео је Кривокапић.
Он је додао да свако стварно повећање животног стандарда заслужује подршку.
“Али одговорна власт мора показати колико грађанину остаје када плати храну, становање и рачуне, како се обезбјеђује стабилно финансирање јавних услуга и на чему почива будући раст. Већа зарада мора имати ослонац у привреди која ствара више и пружа сигурност на дужи рок”, закључио је Кривокапић.
Извор: РТЦГ
