Након јавне расправе, вишедневног разматрања и бројних супротстављених ставова о томе да ли невакцинисаној дјеци може бити ограничен боравак у вртићима, Уставни суд Црне Горе јуче је пресјекао - спроведена обавезна вакцинација остаје услов за боравак дјеце у јавним и приватним предшколским установама. Одлука је донијета са пет гласова према два, док су предсједница Уставног суда Снежана Арменко и судија Фарук Ресулбеговић дали различито издвојено мишљење.
Од 1. септембра примјењује се одредба Закона о заштити становништва од заразних болести према којој у јавним и приватним вртићима могу боравити само дјеца која су примила обавезне вакцине, осим у случајевима када постоји трајна медицинска контраиндикација за одређену имунизацију. Управо су чланови 41 и 42 тог закона били пред Уставним судом који је већином гласова оцијенио да такво условљавање боравка дјеце у вртићима није супротно Уставу и није прихватио иницијативе за покретање поступка за оцјену уставности тих законских одредаба.
Суд је јуче послије дугог вијећања оцијенио да заштита здравља дјеце и становништва представља легитиман циљ због којег законодавац може прописати обавезну вакцинацију. Анђела Анђић из невладине организације „Луча слободе“ оцијенила је за ТВЦГ да је ова одлука срамна, поручујући да ће наставити борбу свим правним и легалним средствима.
Како су навели, таква мјера штити дијете које прима вакцину, али и друге особе које могу бити изложене заразним болестима, посебно дјецу која из медицинских разлога не могу бити вакцинисана.
„Оцјењујући да ли за прописано ограничење постоји стварна друштвена потреба, Уставни суд је имао у виду податке о ниском обухвату дјеце имунизацијом у Црној Гори и ризику од ширења заразних болести. Узео је у обзир и податке о примјени ранијих мјера, укључујући прекршајне санкције, које нијесу дале одговарајуће резултате. Суд је закључио да је законодавац имао релевантне разлоге да, ради заштите јавног здравља, пропише и вакцинацију као услов за боравак у предшколској установи“, наводи се у одлуци.
Суд је разматрао и један од кључних приговора који се чуо током јавне расправе – да посљедице одлуке родитеља на крају сноси дијете које не може да борави у вртићу.
Анђела Анђић из невладине организације „Луча слободе“ оцијенила је за ТВЦГ да је одлука Уставног суда, којом је већином гласова потврђено да условљавање боравка дјеце у вртићима спроведеном обавезном вакцинацијом није супротно Уставу, „срамна“, поручујући да ће наставити борбу свим правним и легалним средствима.
„Нагласио је значај предшколског образовања за развој личности, учење и социјализацију дјеце и прихватио да неиспуњавање законског услова ограничава приступ том окружењу. Ипак, оцијенио је да то ограничење не задире у саму суштину права на образовање у мјери која би била несразмјерна циљу заштите здравља. Према оцјени Суда, при разматрању најбољег интереса дјетета мора се водити рачуна и о његовом праву на здравствену заштиту, као и о интересима друге дјеце која бораве у истој установи“, саопштено је из Уставног суда.
Апострофирају заштиту дјеце која због трајне медицинске контраиндикације не могу бити вакцинисана.
„Њихова могућност да безбједније бораве у предшколским установама зависи и од високог обухвата вакцинацијом остале дјеце. Суд је зато оцијенио да је законодавац могао захтијевати испуњавање опште законске обавезе вакцинације као израз заштите здравља других и друштвене солидарности“, наводи се у одлуци.
Уставни суд је направио и разлику између законске обавезе вакцинације и принудног спровођења медицинског захвата и наводе да осопрене одредбе не предвиђају физичку принуду да се дијете вакцинише; неиспуњавање обавезе има посљедице које су прописане законом.
"Суд је оцијенио да услов за боравак у вртићу има заштитну сврху и да закон садржи изузетак заснован на трајној медицинској контраиндикацији“, истакнуто је у одлуци.
Уставни суд: Вакцинација услов за боравак дјеце у вртићима
Уставни суд Црне Горе, већином гласова, оцијенио је да условљавање боравка дјеце у вртићима спроведеном обавезном вакцинацијом није супротно Уставу, због чега није прихватио поднијете иницијативе за покретање поступка за оцјену уставности чланова 41 и 42 Закона о заштити становништва од заразних болести. Изузетак је предвиђен за дјецу код које постоји трајна медицинска контраиндикација за одређену имунизацију.
Двоје судија против већинске одлуке
Одлука Уставног суда на крају није била једногласна. Донесена је са пет гласова према два, након што претходни предлог судије извјестиоца да се покрене поступак оцјене уставности није добио потребну већину.
Предсједница Суда Снежана Арменко и судија Фарук Ресулбеговић дали су различито издвојено мишљење, сматрајући да је оспореном нормом нарушено јединство правног поретка.
Они су указали да је Законом о предшколском васпитању и образовању прописано да је предшколско васпитање и образовање једнако доступно сваком дјетету и да не може бити непосредно или посредно ограничено по основу другог личног својства или околности.
„Дакле, законодавац не само да није дао упућујућу норму сходне примјене других прописа, већ је експлицитно искључио могућност да се у складу са другим прописима непосредно или посредно ограничи доступност предшколског васпитања и образовања по било којем својству или околности“, навели су у издвојеном мишљењу.
Брајовић: Имамо непосредни ризик од избијања епидемије, то није реторичко упозорење
Мјера Владе којом се невакцинисаној дјеци ограничава боравак у вртићима мора бити сразмјерна, дјелотворна и у најбољем интересу дјетета, оцијенила је Лепа Жуњић из НВО Родитељи на јавној расправи пред Уставним судом, истичући да та организација није против вакцинације, већ да је кључно питање да ли се оваквим рјешењем заиста постиже циљ и какве посљедице оно оставља по дјецу.
Арменко сматра и да је оспореном одредбом задирано у права дјетета.
„Не само што је дошло до нарушавања јединства правног поретка, и поред неспорног легитимног циља заштите јавног здравља, законодавац није успоставио правичну равнотежу јер није омогућио доступност васпитања и образовања свој дјеци, иако је и оно од јавног интереса“, навела је Арменко.
Она је указала и на могућност предшколског васпитања и образовања код куће, која је предвиђена законом, али чији начин организовања, према њеном мишљењу, није уређен.
„Законом о предшколском васпитању и образовању експлицитно је прописано да начин организовања таквог предшколског васпитања и образовања прописује Министарство. То у конкретном законодавац није учинио, чиме је нарушио једнаку доступност предшколског васпитања и образовања свој дјеци, које право је такође од јавног интереса“, закључила је Арменко.
Већина судија, међутим, није прихватила такве аргументе. Уставни суд је закључио да је законодавац поступао у оквиру својих уставних овлашћења, да оспорене одредбе не представљају дискриминацију или повреду једнакости пред законом и да је постигнута правична равнотежа између права дјеце на предшколско образовање и обавезе државе да штити здравље и живот становништва.
Тиме је, након вишеседмичне полемике, јавне расправе, протеста родитеља и супротстављених ставова стручњака и цивилног сектора, остало на снази правило које се примјењује од 1. септембра – спроведена обавезна вакцинација услов је за боравак дјеце у јавним и приватним вртићима, осим када постоји трајна медицинска контраиндикација за одређену имунизацију
Струка упозоравала на низак обухват и ризик од епидемије
Прије доношења одлуке, 15. септембра одржана је јавна расправа на којој су учествовали представници Института за јавно здравље, Министарства здравља, Свјетске здравствене организације, УНИЦЕФ-а, НВО Родитељи и Алтернативе Црна Гора, које су поднијеле иницијативе.
Предсједница Уставног суда Снежана Арменко тада је казала да су стручна лица позвана како би судије имале различите аргументе прије доношења одлуке.
Епидемиолог Института за јавно здравље Драган Лаушевић упозорио је да држава мора реаговати када је ризик од болести велики и да вакцинација представља једину проактивну мјеру. Актуелно законско рјешење описао је као изнуђену мјеру и дио кризног менаџмента, наводећи да алтернатива вакцинацији не постоји.
„Основни задатак је да заштитимо здравље, да га промовишемо и да вршимо превенцију. Основни постулат је да све што може да се спријечи разумним мјерама које су безбједне и ефикасне треба примијенити. Оно што не можемо да спријечимо, добро је да рано откријемо“, казао је Лаушевић.
Посебно је упозорио на морбиле и могућност њиховог брзог ширења.
„Морбили изазивају упале плућа, а имамо дјелотворну и разумно безбједну мјеру. Долазимо у ситуацију да се траже кривци. Постоји страх од могућих компликација, значајан број љекара више и не види ову болест, а онда имамо раст трошкова лијечења и затрпане болнице“, рекао је Лаушевић.
Он је казао да мјера може дјеловати исхитрено, али да се о њој међу епидемиолозима дуго разговарало.
„Зашто је мјера, иако изгледа исхитрена? Знам колико се о њој размишљало и колико се о њој причало међу епидемиолозима. Мудар човјек се учи на туђим искуствима. Ово су мјере које предузимају и друге државе, и то након темељитих расправа“, казао је Лаушевић.
Као примјере навео је Италију, Француску, Њемачку и Србију, истичући да су те државе уводиле различите мјере у области обавезне вакцинације.
„Нама пада обухват и у школама. Разводњен нам је колективни имунитет и у школама. Држава мора да реагује када је ризик од болести велики, а вакцинација је једина проактивна мјера“, поручио је Лаушевић.
Мина Брајовић из Свјетске здравствене организације упозорила је да експертска тијела годинама указују Црној Гори на субоптималан обухват имунизацијом, слабљење програма рутинске имунизације, квалитет надзора и недовољне капацитете.
„Основна теза је да се земље боре да одрже и подигну обухвате, а ми имамо 13 одсто обухвата првом дозом и можемо да имамо озбиљне проблеме због тога. Имамо непосредни ризик од избијања епидемије и, када то кажемо, за нас то није реторичко упозорење. Реална је могућност да један случај може да покрене ланац преноса“, казала је Брајовић.
Епидемиолог Сенад Бегић из УНИЦЕФ-а поручио је да снажно подржавају рутинску и редовну вакцинацију дјеце.
„Све јавне политике морају да узму у обзир највише стандарде права дјетета. Вакцине су трансформисале јавно здравље и промијениле ток људске историје јер су неке болести изазивале трајне инвалидитете и смрт. Имунизација у Црној Гори има дугу традицију која је 1891. уведена када је почела вакцинација против вариоле вере. Она је била обавезна, значи више од једног вијека је тако. Дезинформације постоје од када је вакцина, али јавне политике онда морају бити и остати засноване на чињеницама“, истакао је Бегић.
Он је навео да рутинска вакцинација данас штити дјецу од 11 болести и да вакцине пролазе испитивања и надзор националних и међународних регулаторних тијела.
„Прије и након одобрења постоје национални и међународни механизми праћења учинковитости и нежељених догађаја, што је важно узети у обзир. Јако је важно напоменути да је већина нежељених догађаја блага и краткотрајна. Озбиљни јесу могући, али корист вакцинације надмашује ризике“, казао је Бегић.
Родитељи: Дјеца не треба да сносе посљедице одлука одраслих
Са друге стране, представници НВО Родитељи и Алтернативе Црна Гора нијесу оспоравали значај вакцинације, али су отворили питање сразмјерности мјере и посљедица које она има по дјецу.
Лепа Жуњић из НВО Родитељи казала је да та организација није против вакцинације и да не спори обавезу државе да води рачуна о здрављу, али да је кључно питање да ли је мјера којом се невакцинисаној дјеци ограничава боравак у вртићима сразмјерна и дјелотворна.
„Петнаест година се бавимо системом родитеља и дјеце и указујемо на чињенице. Имамо став да нијесмо против вакцинације и да држава води рачуна о здрављу. Да ли је Владина мјера сразмјерна и дјелотворна, то је једино питање“, казала је Жуњић.
Протест испред Уставног суда
Док је трајала јавна расправа, испред Уставног суда одржан је и протест под називом „Дјеца имају право на вртић“.
Организатори из НВУ Луча слободе навели су да је протест усмјерен на указивање на значај права родитеља на избор и питања која су од значаја за дјецу и породице.
Протест је одржан паралелно са расправом на којој су се пред судијама чули аргументи здравствене струке, представника родитеља, цивилног сектора и државних институција.
