Текст са ФБ профила Горана Даниловића преносимо интегрално:
Од краја 2019. до августа 2026. године трошкови живота у Црној Гори порасли су за око 42 одсто. Другим ријечима, за оно што је крајем 2019. било потребно 100 евра, данас је потребно нешто више од 142 евра.
У истом раздобљу просјечна нето плата порасла је са 520 евра, колико је износила у децембру 2019, на 1.037 евра у јулу 2026. године — односно за 99,4 одсто. Просјечна пензија порасла је са 287,48 евра, колико је износила у 2019. години, на 562,03 евра у јулу 2026, односно за 95,5 одсто.
Када се номинални раст коригује за кумулативни раст цијена, произлази да је реална куповна моћ просјечне плате порасла за око 40 одсто, а просјечне пензије за око 38 одсто.
Ово је сува математика коју било ко од нас може лако да провјери.
Садашња опозиција, односно некадашња власт предвођена ДПС-ом, уз подршку тајкунских медија и пословних удружења које води "стари кадрови" свакодневно обија уши људима тирадом о општем пропадању и нестајању!
Велики „добротвори“ и „родољуби“ објашњавају како ће инфлација појести повећања. Могуће, заиста, али зар нас инфлација не једе и сада? Једини спас био би да зауставимо рат у Персијском заливу, али не иде. Уосталом, ми смо мајстори за покретање ратова попут оног „Рата за мир“.
Не вјерујем, ипак, да може бити горе од онога што су они радили, нити да се све може намјерно радити наопако.
Свјесни смо да повећање плата без адекватног повећања продуктивности представља опасност, али се извјесно не ради о пљачки која је красила ДПС — пљачки на рачун сваког појединца, а у корист двадесетак привредно-породичних кланова који су у међувремену постали богати и по мјерилима најбогатијег дијела свијета.
Сада су забринути за Фонд ПИО?
Забринути су за инфлацију и одрживост јавних финансија?
За разлику од њих, онолико колико сам у политици толико дуго сам и опозиционар, а скоро исто толико сам у кредитима. Зато знам да није исто када кредитна рата износи половину плате или када износи трећину, односно, четвртину.
И поред тога, ДПС сије страх и вапи да ништа не ваља, да све пропада и да су њихова стара времена била боља.
И јесу.
Јесу, али за њих.
Да будемо јасни: ниједна инфлација није појела Црну Гору колико ју је покрала камарила бившег премијера Ђукановића — истог овог који глуми прогнаника по подгоричким биртијама, уживљавајући се у лик каквог Гаеташа, "протјераног" из рода и далеког дома.
Његову макроекономску стабилност добро смо запамтили. Све нам је наплатио, по оној: „Ми позајмимо стотину милиона, а онда поново позајмимо да бисмо вратили претходни дуг — и салдо је нула.“
Најгоре је када их чујем како објашњавају значај Фонда ПИО, као да је ријеч о националном нафтном фонду који се, ето, сада разара из темеља.
Неинформисан човјек стиче утисак да је Фонд ПИО до данас био развојна банка и да је у њему било новца када би свугдје друго пресушило.
Заправо, од запосленог се данас, на основу просјечне бруто зараде, за Фонд ПИО издваја око 124 евра мјесечно. Према рачуници заснованој на просјечној бруто заради, важећој стопи доприноса и броју запослених, од доприноса за ПИО прикупља се приближно 33 милиона евра мјесечно, док је за исплату пензија и осталих права потребно скоро 70 милиона.
Зато се више од половине потребног новца — око 36 милиона евра сваког мјесеца — обезбјеђује из осталих прихода државног буџета.
Најједноставније речено:
Ми не уплаћујемо новац на свој лични пензиони рачун. Својим доприносима плаћамо пензије садашњих пензионера, а заузврат стичемо законом признато право да наше пензије једнога дана буду финансиране из будућих доприноса и других прихода државе.
Уплаћени доприноси гарантују евидентирани стаж и законско право на пензију, али не значе да негдје постоји сачуван наш новац.
Сигурност будућих пензија зависи од будућег броја запослених, висине њихових зарада, наплате пореза и доприноса и укупне финансијске способности државе.
Посебно је важно што, према садашњој стопи доприноса и приближној мјесечној наплати, доприноси покривају мање од половине текућих издатака за пензије. Остатак се обезбјеђује из општег буџета.
То показује да Фонд ПИО већ сада није самофинансирајући фонд, него дио ширег државног система јавних финансија.
Све ово знају и ДПС и тајкунски медији, али је, свеједно, бука несношљива.
Од те буке не можемо да чујемо неколико људи чија би мишљења била драгоцјена. Не — лонци и поклопци свих бивших чорби стварају ларму од које се не живи.
Мала предузећа биће у проблему и држава за њих мора пронаћи рјешење. Али, да се разумијемо, тај проблем расте и без повећања зарада. Ко год жели да сачува мали бизнис не може дугорочно задржати запослене на загарантованом минималцу.
Све у свему, бивши режим не кука због „угрожене“ финансијске будућности државе, него због чињенице да се ускоро неће вратити на власт! А већ су себе видјели у старим фотељама и са свим нетакнутим привилегијама, а тада би им било свеједно колика је просјечна плата јер од ње никада нису живјели. Многе од њих никада није интересовало колико кошта квадрат стана — добијали су их од некаквих комисија, по посебним правилима и уз криминалну дискрецију.
На крају, држава мора адекватно опорезовати екстрапрофит, трећи, пети и двадесет пети стан, игре на срећу и прљаву индустрију.
Ако већ тражимо новац за одрживост јавних финансија, треба га тражити тамо гдје се годинама највише гомилао, а не поново у џеповима оних који живе од плате и пензије.
Фото: ФБ профил
