Предсједник Скупштине Андрија Мандић заказао је сједницу парламента за 9. октобар без консултација са опозицијом, потврђено је „Дану“ из опозиционих посланичких клубова.
На дневном реду наћи ће се 33 тачке, међу којима су и Предлог за промјену Устава и текст Нацрта амандмана XXII на Устав.
Очекује се да опозициони посланици дођу на сједницу и у процедуралном дијелу изнесу своје ставове, односно понове захтјев за одржавање нове сједнице на којој би се расправљало о повјерењу Мандићу. Након тога, према најавама из опозиционих редова, требало би да напусте пленарну салу прије гласања о дневном реду. Тиме би опозиција поново указала на то да сједница о повјерењу предсједнику парламента није одржана, након што је претходно изостао кворум за њено одржавање.
ДПС је тада саопштио да прекида институционалну сарадњу са Владом и парламентарном већином јер није омогућено изјашњавање о иницијативи за разрјешење предсједника Скупштине. Европски савез је такође критиковао начин на који је вођен парламентарни процес, уз поруку да неће подржати уставне промјене прије изјашњавања о повјерењу Мандићу. Из ПЕС-а су саопштили да неће подржати иницијативу за Мандићево разрјешење.
У дневни ред сједнице која је заказана за 9. октобар уврштене су двије тачке. Прва је Предлог за промјену Устава, којим се мијењају одредбе које се односе на Судски савјет и Тужилачки савјет. Скупштина је тај предлог већ усвојила 7. јула, а њиме се предвиђају промјене у саставу, избору и мандату чланова ова два тијела.
Предвиђено је да четири члана Судског савјета из реда угледних правника бира Скупштина, а предложене су и промјене у саставу Тужилачког савјета. За избор угледних правника у оба савјета у првом кругу била би потребна двотрећинска већина, а уколико она не буде обезбијеђена, након најмање мјесец дана било би могуће поновити гласање уз тропетинску већину свих посланика.
Предложеним измјенама мијења се и састав Судског савјета. Чинили би га предсједник Врховног суда, пет судија које бира Конференција судија и четири угледна правника које бира Скупштина. Министар правде више не би био члан Савјета. Тужилачки савјет би, према предложеном рјешењу, имао десет чланова – државне тужиоце, угледне правнике, представника невладиног сектора, адвокатуре и органа државне управе надлежног за правосуђе.
Друга тачка односи се на Нацрт амандмана XXII, којим се мијења одредба о имунитету. Нацртом се круг функционера који уживају уставни имунитет проширује и на предсједника државе, предсједника и чланове Владе, предсједника и судије Уставног суда, предсједника Врховног суда и врховног државног тужиоца. За предсједника државе, предсједника и чланове Владе имунитет не би важио за кривична дјела против службене дужности.
Нацрт амандмана XXII није коначна промјена Устава. Након његовог разматрања слиједи рок за достављање мишљења, предлога и сугестија, након чега Уставни одбор припрема коначни предлог амандмана. За коначну промјену Устава потребна је двотрећинска већина свих посланика.
Тако ће за ток сједнице бити важна два одвојена питања – да ли постоји кворум за рад и одлучивање и да ли постоји потребна већина за уставне промјене.
Два прага за једну сједницу
На сједници 9. октобра биће важна два различита броја. За утврђивање дневног реда и за одлучивање Скупштина мора имати кворум, односно најмање 41 присутног посланика. Међутим, код уставних питања број потребних гласова је знатно већи. За промјену Устава потребна је двотрећинска већина свих посланика, или 54 гласа.
Зато евентуални излазак опозиције из сале не мора сам по себи блокирати рад парламента уколико у сали остане најмање 41 посланик. Али за уставне промјене треба обезбиједити 54 гласа, без обзира на број присутних посланика.
фото: Скупштина
Извор: РТВ НК
