Пише: Невенка Пековић Дамјановић
Било је вријеме када је Црна Гора ходала.
Нијесу те колоне кретале за функције, мандате и фотеље.
Кретале су за светиње.
Кретале су за Цркву.
Кретале су против неправде.
И на челу тог великог народног хода није стајала ниједна политичка партија.
Стајала је Црква.
Стајао је блаженопочивши митрополит Амфилохије, са својим свештенством, монаштвом и народом.
Литије нијесу биле предизборни програм.
Нијесу биле пројекат за освајање власти.
Нису биле средство да неко добије функцију.
Њихов захтјев био је јасан, одбрана светиња и неправедног Закона о слободи вјероисповијести.
И у томе је била њихова снага.
Народ је изашао јер је осјетио да је нешто свето доведено у питање.
Мајке, очеви, дјеца, старци, монаси, свештеници, људи различитих политичких убјеђења, сви заједно.
Није их окупила политика.
Окупила их је вјера.
И зато је неправедно данас Цркви приписивати оно што није радила.
Црква је бранила светиње.
Када је њена борба завршена, Црква је остала Црква.
Није тражила министарства.
Није тражила директорска мјеста.
Није дијелила функције.
Није правила власт.
То су радиле политичке структуре.
Зато нека свако понесе своју заслугу, али и своју одговорност.
Не може се данас политички успјех накнадно уписивати у заслугу Цркве, а онда истој тој Цркви приписивати одговорност за све што је политика касније урадила.
То није истина.
И није праведно према људима који су мјесецима ходали, молили се и стајали уз своје светиње.
А посебно није праведно према митрополиту Амфилохију.
Човјеку који је дочекао да га они којима је бранио Цркву једног дана оптужују за оно што није радио.
Али истина има једну особину.
Не мора да виче.
Она чека.
„Правда ће твоја као свјетлост засјати, и суд твој као подне.“
(Псалам 36, 6)
Зато нека остане записано:
Литије су биле народни и црквени одговор на неправду према светињама.
Митрополија црногорско-приморска није основала политичку партију.
Није освајала власт.
Није трговала својом вјером за политичке привилегије.
Она је радила оно што Црква треба да ради, бранила светињу и стајала уз свој народ.
И када се данас покушава прекројити та истина, треба се сјетити једноставне ствари:
Литије су биле прије политичких побједа.
Литије нијесу припадале политичарима.
Литије су припадале народу и Цркви.
А благословени митрополит Амфилохије?
Он није био власник литија.
Био је њихов пастир.
И зато његово име треба чувати од сваког покушаја да се оно користи за туђе политичке рачуне.
„Истина ће вас ослободити.“
(Јован 8, 32)
Светиње су одбрањене молитвом. Народ је устао из вјере. А Црква је остала тамо гдје јој је мјесто, уз Христа, уз светиње и уз свој народ.
Слава Богу за све
