Нови модел одузимања имовине стечене криминалном: Паника међу криминалцима, нервоза међу парламентарцима

Foto:Jakub Zerdzicki Pexels

Пише: Ирена Јањић (ДАН)

Скупштина Црне Горе усвојила је Закон о одузимању имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу, којим се уређује поступак одузимања имовине повезане са криминалом.

Закон је током скупштинске процедуре изазвао пажњу јавности и различита тумачења његових рјешења, посебно у дијелу заштите права и усклађености са европским стандардима. Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић потписао је указ о проглашењу Закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном д‌јелатношћу.

Влада Црне Горе је послала јасну поруку да криминал никад више неће бити бизнис модел и да се незаконито стечено богатство не може сакрити и сачувати. Усвајање антимафија закона већ је изазвало потрес у криминалним круговима, јер је јасно да се у Црној Гори неповратно завршава вријеме у којем се криминал могао исплатити, а незаконито стечено богатство могло сачувати – поручили су из Владе.

Након усвајања антимафија закона, представници партија из власти апострофирали су однос опозиције према том пропису. Генерални секретар и шеф клуба посланика Демократа Борис Богдановић истакао је да одлука опозиције да не присуствује гласању није оправдана, посебно када је ријеч о партијама које су деценијама вршиле власт.

– Нијесу смјели да гласају за овај закон јер веома добро знају шта он значи. Не мислите ваљда да су породичне пословне империје настајале саме од себе? Да су стотине милиона еура преко ноћи завршавале у приватним пословима искључиво захваљујући генијалним пословним идејама? Не. Ми смо гласали. Они су изашли. И нека грађани сами извуку закључак ко се радује закону којим се удара на имовину мафије, а коме је од самог његовог помена непријатно, јер су то очигледно заједничке паре – казао је Богдановић за "Дан".

Говорећи о 19 амандмана које је предложила ГП УРА, он је одбацио тврдњу да ниједан није прихваћен због тога што их је предложила опозиција. По његовим ријечима, амандмани су одбијени јер представљају другачији концепт од модела који је предложила Влада и усагласила га са Европском комисијом.

– Сама чињеница да је неко предложио 19 амандмана не значи да је закон лош, нити да амандмани аутоматски морају бити прихваћени. То само значи да предлагач сматра да је његов модел бољи. Ми не мислимо тако – рекао је Богдановић.

Он је додао да је подржан модел за који сматрају да је правно одржив, примјењив и довољно снажан да криминалу одузме оно што га највише погађа – новац и имовину.

Посланик ГП УРА Зоран Микић казао је да се усвојени закон у значајној мјери подудара са рјешењем која су они раније предлагали, али сматра да је Влада ограничила његове домете.

– Иста ова парламентарна већина већ два пута је одбила предлоге ГП УРА да се усвоји антимафија закон. Једном у фебруару 2023. године, када га је предложила Влада Дритана Абазовића и једном у априлу 2024, када су га предложили посланици ГП УРА – рекао је Микић за "Дан".

Додаје да је Влада сада предложила слично законско рјешење, али су њихова рјешења била другачија у дијелу поступка одузимања имовине.

– Ми смо предлагали да се кривични поступак потпуно одвоји од поступка за трајно одузимање незаконито стечене имовине. Сматрамо да би поступке за трајно одузимање имовине требало водити у грађанском поступку пред парничним судовима, а да би државу требао да заступа Заштиник имовинско-правних интереса Црне Горе – навео је Микић.

АСК доставила мишљење Министарству правде

Из Агенције за спречавање корупције за "Дан" је саопштено да су дали Мишљење на Предлог закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном д‌јелатношћу у оквиру прелиминарне контроле ризика од корупције, на основу члана 83 Закона о спречавању корупције и у складу са Пословником Владе. Из АСК наглашавају да њихова улога није свеобухватна политичка или правна оцјена предлога, нити да арбитрирају о његовој усклађености са уставним начелима или стандардима кривичног и процесног права. Агенција је анализирала предложена рјешења са аспекта превенције корупције, могућих ризика, транспарентности и интегритета. Мишљење је достављено Министарству правде, које је дало образложење на предлоге АСК.

Он истиче да Црној Гори не треба закон који ће резултате дати за 10-15 година, већ ефикасније рјешење које ће омогућити тренутне резултате у борби против криминала и корупције.

– Из нашег угла, рјешење Министарства правде је недоречено, јер се кривична д‌јела односе само на особе осумњичене за криминално удруживање или чланство у криминалној организацији – саопштио је посалник ГП УРА.

Подсјетио је да је УРА предлагала да се закон примјењује и на лица оптужена за кривична д‌јела из надлежности СДТ-а, укључујући злоупотребу службеног положаја и друга д‌јела високе корупције. Друга важна ствар, према његовим ријечима, јесте да се обухвате и политичка лица која су обављала функције 30 и више година, а која не могу доказати поријекло имовине.

– На политичка лица и функционере, како садашње тако и оне који су у претходне три деценије обављали најважније државне функције, не може се примијенити закон о провјери имовине на начин како је предложила Влада – указао је Микић.

Извор: ДАН