Фото: Пулс јавности (Илустрација)
Док се природа припрема за хладне зимске дане, многе животиње повлаче се у своја склоништа и започињу необичан период мировања. Зимски сан представља један од најзанимљивијих механизама преживљавања у животињском свијету.
Главни разлог зимског сна није само хладноћа, већ и недостатак хране. Током зиме организам животиња које хибернирају успорава рад, тјелесна температура опада, а срце куца знатно спорије. На тај начин троше минималну количину енергије, користећи масне резерве сакупљене током топлијих мјесеци.
Колико дуго траје зимски сан?
Дужина зимског сна зависи од врсте животиње и климатских услова.
Јежеви најчешће мирују четири до пет мјесеци, мрмоти могу провести шест до осам мјесеци у хибернацији, док пухови понекад спавају и дуже од пола године. Слијепи мишеви такође проводе велики дио зиме у стању мировања, али се повремено буде.
Посебно су занимљиви медвједи, који у зимским брлозима могу провести три до седам мјесеци. За разлику од многих мањих животиња, њихова тјелесна температура не опада драстично, па се могу релативно брзо пробудити. Женке медвједа током зимског мировања могу чак и донијети младунце на свијет.
Када долази буђење?
Са доласком прољећа, порастом температуре и промјеном дужине дана, животиње постепено напуштају своја склоништа и враћају се уобичајеним активностима.
Ипак, зимски сан није непрекидан код свих врста. Неке животиње се повремено буде, док друге остају у дубоком мировању током већег дијела зиме.
Зимски сан је задивљујући доказ способности природе да пронађе начин за опстанак чак и у најтежим условима. Док на површини владају снијег и лед, испод земље, у пећинама и скривеним јазбинама живот тихо чека прољеће.
Пулс јавности
