Фото: Илустрација Пулс јавности
Опасни изазови, штетни садржаји и алгоритми који подстичу прекомјерно коришћење друштвених мрежа представљају све озбиљнији проблем за дјецу и адолесценте. На то упозоравају међународне организације и психолози, а недавни случај тешко повријеђеног дјечака из Котора додатно је узнемирио јавност у Црној Гори.
Међународна организација Амнести интернешенел у истраживању објављеном у октобру 2025. године упозорила је да алгоритам ТикТока може усмјеравати младе кориснике ка садржајима повезаним са депресијом, самоповређивањем и суицидалним мислима.
Посебну опасност представља механизам који корисницима непрекидно препоручује сличне садржаје, чиме се повећава њихова изложеност потенцијално штетним порукама.
Свјетска здравствена организација (СЗО) објавила је 2024. године да је удио адолесцената са проблематичним коришћењем друштвених мрежа порастао са 7 на 11 одсто између 2018. и 2022. године.
Стручњаци упозоравају и на поремећаје сна, смањење самопоуздања, психолошки притисак и изложеност опасним интернет изазовима.
Дјечак из Котора тешко повријеђен
Колико опасни интернет изазови могу бити, показује и недавни случај из Котора.
Како је 22. октобра објавио Портал РТЦГ, малољетни дјечак задобио је тешке повреде током опасног изазова који његова мајка повезује са ТикТоком.
Према ријечима мајке, дјечак је током изазова који укључује опасно ускраћивање ваздуха изгубио свијест, а приликом пада задобио повреде мозга, лобање, вратних пршљенова и лица.
Мајка је упутила потресан апел родитељима да разговарају са својом дјецом и објасне им разлику између безазлене забаве и понашања опасног по живот.
Случај је отворио и питање одговорности друштвених мрежа, родитеља, школа и надлежних институција у заштити малољетника.
Психолози наглашавају да сама забрана телефона није довољна. Неопходни су разговор са дјецом, развијање критичког односа према интернет садржајима и препознавање опасних изазова прије него што доведу до трагичних посљедица.
Заштита дјеце у дигиталном простору зато више није само питање времена проведеног пред екраном, већ и њихове физичке и психичке безбједности.
Извори: Амнести интернешенел, Свјетска здравствена организација, Америчко удружење психолога, Портал РТЦГ.
Пулс јавности
