Фото: Пулс јавности (илустрација АИ)
Црна Гора у ноћи између суботе и недјеље, 24. и 25. октобра, прелази на зимско рачунање времена. Часовници ће у три сата ујутро бити враћени на два, чиме ћемо добити сат дужег сна, али и ранији залазак Сунца. И док Европа наставља са овом праксом, већина држава свијета одавно је не примјењује или је никада није ни прихватила.
Помјерање часовника првобитно је уведено ради уштеде енергије и бољег коришћења дневне свјетлости. Пракса је добила на значају током Првог свјетског рата, а поново је широко прихваћена седамдесетих година прошлог вијека, у вријеме енергетске кризе.
Међутим, данас је све више питања о њеној оправданости. Енергетске уштеде су углавном скромне, док промјена времена може пореметити биолошки ритам, сан и свакодневне навике становништва.
Које државе не помјерају сат?
За разлику од већине европских држава, Русија, Кина, Индија, Јапан и Турска не примјењују сезонско помјерање часовника.
Исто важи за Бјелорусију, Исланд, Јерменију, Грузију и Азербејџан, као и за бројне друге државе Азије, Африке и Јужне Америке.
Русија је 2014. године прешла на стално стандардно рачунање времена, док Турска од 2016. године задржава исто вријеме током цијеле године, без сезонског помјерања часовника.
Ни Кина, са више од милијарду становника, нити Индија и Јапан не виде потребу да два пута годишње мијењају вријеме.
У Сједињеним Америчким Државама већина савезних држава помјера сат, али Хаваји и највећи дио Аризоне то не чине.
Европа најавила укидање, али одлуке нема
Европски парламент је још у марту 2019. године подржао укидање сезонског помјерања часовника, са намјером да та пракса престане 2021. године.
Међутим, државе чланице Европске уније нису постигле неопходан договор, па је читав процес заустављен.
Због тога се у Европи, укључујући Црну Гору и државе региона, часовници и даље помјерају посљедње недјеље марта и октобра.
Поставља се логично питање: ако Русија, Кина, Индија, Јапан и већина осталих држава свијета могу нормално функционисати без помјерања часовника, зашто Европа и даље инсистира на пракси чије су користи све мање извјесне?
Извори: Завод за метрологију Црне Горе, Савјет Европске уније, Европски парламент,
Пулс јавности
