Фото: Радио Светигора
На данашњи дан, 30. октобра 2020. године, у Клиничком центру Црне Горе у Подгорици, у 83. години живота, упокојио се митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић, једна од најзначајнијих личности Српске православне цркве у савременој историји Црне Горе.
Митрополит Амфилохије рођен је 7. јануара 1938. године у Барама Радовића, у Доњој Морачи, као Ристо Радовић. Богословско образовање стицао је у Београду, Риму, Берну и Атини, гдје је докторирао теологију.
За митрополита црногорско-приморског изабран је 1990. године, а на Цетињу је устоличен 1991. године. Током готово три деценије управљања Митрополијом радио је на обнови храмова и манастира, развоју црквеног живота и образовању свештенства.
Посебно мјесто у његовом дјеловању заузимају обнова Цетињске богословије, изградња Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици и Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару.
Посљедњу годину његовог живота обиљежиле су масовне литије широм Црне Горе, организоване поводом усвајања Закона о слободи вјероисповијести. Митрополит Амфилохије био је једна од централних личности тог покрета, који је снажно утицао на друштвена и политичка збивања у земљи.
Преминуо је од посљедица инфекције коронавирусом, а сахрањен је 1. новембра 2020. године у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици, уз присуство великог броја вјерника, свештенства и јавних личности.
Његова смрт остала је један од најзначајнијих догађаја у новијој црквеној историји Црне Горе.
Према званичном саопштењу Митрополије црногорско-приморске, митрополит Амфилохије упокојио се у 8.20 часова, након примања Светог причешћа.
Патријарх српски Иринеј, опраштајући се од блаженопочившег митрополита Амфилохија, поручио је да је он био покретач духовне обнове Црне Горе, бранилац светиња и човјек који је подигао дух и углед српског народа.
Истакао је да ће његово име остати уписано златним словима у историји Српске православне цркве, посебно наглашавајући митрополитову љубав према Косову и Метохији и његову жељу да се обнови Његошева капела на Ловћену.
„Нека ово буде његов аманет верном српском народу и Црној Гори.“
Тадашњи епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, опраштајући се од митрополита Амфилохија на његовој сахрани, 1. новембра 2020. године, поручио је:
„Бог му је дао, те је обновио Црну Гору и њене храмове, улепшао лице Црне Горе, окадио сваки камен, свако дете помиловао, сваког жалоснога утешио, гладног нахранио, бескућника примио, свакога уважио и све трпио, све миловао својом љубављу.“
Академик Матија Бећковић, говорећи над митрополитовим одром, поручио је:
„И два Света Петра Петровића били су песници. Овај други је једини горостас у српској поезији. И Амфилохије Радовић је песник, и српски народ је песник, и најпесмотворнији народ.
И српски језик је од највећих ауторитета светске културе убрајан у најлепше и најважније језике света, и како је речено, способан да створи светску, а не буџаку државу и земљу Учмалију.
И Црна Гора је дело поезије. А шта је теологија и монахологија него стихологија и доказ да атеистичке поезије нема, и како је написао Иво Андрић: Песнику и његовом делу ни време ни људи не могу ништа.
Велике људе и њихова дела смрт само увећава, прославља и увеличава, а само ситне душе и њихова недела поништава. Данас почиње други, нови, вечни живот Амфилохија Радовића.“
Редакција Пулс јавности
