Фото: приватна архива
Пише: Лазар Кајтаз
Највећи испит неће бити у томе колико ће министара сменити, већ у томе да ли ће смети да отвори све финансијске књиге државе! Грађани Србије имају право да знају колико новца држава дугује, колико је кредита повучено, колико је пројеката плаћено, шта је стварно изграђено и зашто се поједини радови одуговлаче годинама.
Нови људи су стручни, образовани, савесни и спремни да раде у интересу народа, и треба да почну од најважнијег: потпуног финансијског прегледа државе и свих великих уговора претходне власти.
Не да би се некоме унапред судило, већ да би се утврдило шта се заиста догодило са новцем грађана Србије.
1. ЈАВНИ ДУГ: ВИШЕ ОД 41 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА!
Према подацима Министарства финансија, јавни дуг Србије на крају августа 2026. године износио је 41,93 милијарде евра, односно 43,3 одсто бруто домаћег производа. На крају 2025. износио је 39,34 милијарде евра.
То су обавезе државе које се отплаћују јавним приходима, а то значи новцем који прикупљамо кроз порезе и друге приходе.
Наравно, није сваки кредит лош. Држава сме да се задужује за корисне инвестиције. Али ако се задужује за путеве, железницу, метро, канализацију и друге пројекте, онда грађани морају да виде колико је новца потрошено и шта су за њега добили.
Зато би нова влада морала да објави један јединствен документ:
* Колико Србија дугује сваком повериоцу?
* Колико износе камате и када кредити доспевају?
* Колико је новца стварно повучено?
* Колико је пројеката завршено?
* Колико ће коштати завршетак започетих радова?
* Колико обавеза тек долази на наплату?
Држава не сме да буде финансијска тајна за сопствене грађане!
2. ЕКСПО 2027: ПРОЈЕКАТ ОД 3,4 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА?
Према оцени Фискалног савета из јуна 2026. године, укупни трошкови изложбе ЕКСПО 2027. и повезаних пројеката могли би да достигну око 3,4 милијарде евра.
Овде се не ради само о изложбеним павиљонима. У рачуницу улазе и повезана инфраструктура, национални стадион, саобраћајнице, железничка веза и други објекти.
Фискални савет је упозорио и на проблем праћења трошкова, јер су средства распоређена кроз више буџетских ставки и различитих државних институција.
Зато је неопходно поставити неколико питања:
Колико ће на крају коштати цео програм?
Колико је већ исплаћено, а колико је само планирано? Који објекти ће бити завршени на време? Колико ће коштати њихово одржавање након изложбе? Који уговори су закључени и да ли су сви трошкови доступни јавности?
Ако се пројекти финансирају јавним новцем, онда мора постојати јасан и проверљив рачун за сваки од њих.
Нова власт не би смела само да настави да плаћа све што је затекла. Морала би да провери уговоре, рокове, цене и стварну корист за грађане.
3. МОРАВСКИ КОРИДОР: ОД 745 МИЛИОНА ДО ОКО ДВЕ МИЛИЈАРДЕ ЕВРА!
Ово је један од најупечатљивијих примера који захтевају детаљну контролу.
У децембру 2019. године уговорена је изградња Моравског коридора, ауто-пута од Појата до Прељине, у дужини од око 112 километара.
Првобитна уговорена вредност била је 745 милиона евра.
Међутим, Инсајдер је 25. јуна 2026. објавио да је до тада за пројекат из буџета и кредита издвојено око две милијарде евра.
То је разлика од приближно 1,255 милијарди евра у односу на почетну уговорену вредност.
Али будимо прецизни: разлика између почетне цене и укупно издвојених средстава није аутоматски доказ крађе. Потребно је утврдити који су додатни радови уговорени, колико су коштали измене пројекта, експропријација и друге обавезе, као и шта је све обухваћено објављеним износом.
И управо зато је неопходна независна ревизија.
Нова влада треба да објави оригинални уговор, све анексе, све исплате, извештаје надзора и коначан обрачун трошкова.
Ко је одобрио повећање цене? Зашто? На основу које документације? И да ли је држава добила оно што је платила?
На та питања морају да одговоре документи, а не политичари пред телевизијским камерама.
4. БЕОГРАДСКИ МЕТРО: ГОДИНЕ ОБЕЋАЊА, А САДА И НОВЕ ФИНАНСИЈСКЕ ОБАВЕЗЕ
Београдски метро је деценијама био предмет обећања, политичких програма и планова.
Дана 19. децембра 2025. потписан је уговор за пројектовање и изградњу система прве фазе прве линије метроа. Истог дана потписан је и финансијски протокол који предвиђа кредит француског трезора од 150 милиона евра.
Међутим, тих 150 милиона евра није укупна цена метроа. То је један део предвиђеног финансирања.
Званична документација показује да пројекат обухвата више уговора, укључујући радове са кинеском компанијом „Power China“ и системе које треба да обезбеди француски „Alstom“. За поједине делове документација наводи да ће вредност бити утврђена након преговора.
Зато будућа влада мора да утврди:
* Колико је до сада потрошено на студије, пројектовање и припремне радове?
* Колико је стварно повучено из кредита?
* Колика је вредност свих потписаних уговора?
* Колико ће коштати изградња целе линије?
* Колико ће грађане коштати одржавање метроа када буде пуштен у рад?
Метро је потребан Београду. Али потребан нам је метро који ће бити изграђен по јасним условима, са контролисаним трошковима и роковима које јавност може да прати.
5. КАНАЛИЗАЦИЈА У БОРЧИ: ОБЕЋАНИХ 80 МИЛИОНА ЕВРА
Дана 24. јуна 2019. Александар Вучић је говорио о изградњи канализације на левој обали Дунава, у насељима попут Борче, Крњаче и Овче.
За пројекат се говорило о инвестицији од око 80 милиона евра. У јулу 2019. објављено је да је Европска инвестициона банка одобрила кредит од 35 милиона евра, уз планирано учешће Града Београда од 13 милиона евра за прву фазу.
Овде треба раздвојити укупну најављену вредност, финансирање прве фазе и стварне исплате. Одобрени кредит није исто што и новац који је већ исплаћен извођачима.
Али становници имају право да знају шта је урађено са сваком фазом пројекта, колико је новца потрошено и када ће добити канализацију.
Ако је новац исплаћен за радове који нису изведени, то мора да буде предмет истраге. Ако је пројекат каснио због дозвола, експропријације или других проблема, и то мора бити јавно објашњено.
Грађани не могу да живе од обећања, док се рокови из године у годину померају.
6. МЕЂУНАРОДНИ МОНЕТАРНИ ФОНД: 2,4 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА КРЕДИТА?
Овде постоји једна важна разлика коју јавност мора да разуме.
ММФ је 19. децембра 2022. одобрио Србији стендбај аранжман у вредности од приближно 2,4 милијарде евра. Али одобрени износ не значи да је сав новац повучен и потрошен.
Тај програм је касније третиран као превентивни аранжман, а расположива средства нису исто што и стварно исплаћен кредит.
Зато не би било тачно тврдити да је власт узела свих 2,4 милијарде евра и присвојила их.
Али нова влада треба да објави комплетан преглед свих стварно повучених средстава, обавеза, камата и начина коришћења новца из свих кредитних аранжмана.
Грађани морају да знају шта је држава стварно добила, шта је платила и шта тек треба да врати.
7. USAID И СТРАНА ПОМОЋ: ГДЕ СУ ЗАВРШИЛА СРЕДСТВА?
Према Министарству за европске интеграције Србије, америчка развојна помоћ преко USAID-а од 2001. године премашила је 1,2 милијарде долара, од чега је више од 937 милиона долара било намењено развојним програмима.
Али то није исто што и кредит који је држава узела за ауто-пут. Развојна помоћ може да иде за различите програме, институције, локалне пројекте и друге намене.
Исто тако, не постоји основ да се тврди да су средства USAID-а или приватних фондација завршила у џеповима политичара без доказа о конкретним исплатама и злоупотребама.
Ипак, нова власт би могла да затражи јавни преглед свих програма у којима су учествовале државне институције, укључујући уговоре, кориснике, исплате и постигнуте резултате.
Ако је било злоупотреба, оне морају бити доказане и процесуиране. Ако их није било, ниједан човек не сме бити лажно оптужен.
То је разлика између озбиљне борбе против корупције и политичког обрачуна.
8. ШТА МОРА ДА СЕ УРАДИ У ПРВИХ 100 ДАНА НОВЕ ВЛАДЕ?
Ако студентска листа заиста добије прилику да формира владу, грађани би требало да траже конкретан план.
Прво: комплетан попис свих кредита, гаранција, јавних дугова и будућих обавеза.
Друго: јавни регистар великих инфраструктурних пројеката са почетним ценама, анексима, исплатама, роковима и тренутним стањем.
Треће: независну ревизију пројеката код којих постоје велика прекорачења трошкова или озбиљна кашњења.
Четврто: проверу свих исплата из буџетских резерви и свих уговора који нису довољно транспарентни.
Пето: објављивање резултата ревизија и упућивање документације надлежним органима тамо где постоје докази о кршењу закона.
Шесто: јасан план шта се наставља, шта се мора преговарачки изменити и шта више није економски оправдано.
Нова власт не може магично да избрише дугове претходне власти. Не може ни да одустане од сваког уговора без последица. Али може да утврди где је новац отишао, да заустави будуће неправилности и да обезбеди да сваки нови уговор буде под строгом контролом јавности.
9. НАЈВАЖНИЈЕ ПИТАЊЕ: ДА ЛИ ЋЕ НОВИ ЉУДИ СМЕТИ ДА ОБЈАВЕ ИСТИНУ?
Грађани не траже само нова лица. Не траже само нове министре, директоре и политичке говоре.
Траже да се види колико је коштао сваки километар ауто-пута. Колико је потрошено на метро. Зашто се касни са канализацијом. Колико ће коштати ЕКСПО. Ко је потписивао уговоре, ко је надзирао радове и ко је контролисао исплате.
Ако нова власт буде имала стручне и савесне људе, њихова највећа снага неће бити у томе што ће за себе говорити да су поштени.
Њихова највећа снага биће у томе што ће омогућити да се сваки евро јавног новца провери!
Ако је претходна власт урадила нешто добро, то треба признати. Ако је направила грешке, треба их исправити. Ако су утврђене злоупотребе, одговорни морају да сносе последице, без обзира на функцију и политичку припадност.
Јер Србија није приватно власништво ниједне странке.
Извор: ФБ, дозвола аутора
