У крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици синоћ је одржано Лучинданско вече посвећено митрополиту Амфилохију, чиме је завршена шеста манифестација „Дани Митрополита Амфилохија“. Како је објавила Митрополија црногорско-приморска, о његовом просвјетитељском и богословском дјелу говорили су професори Драгомир Сандо и Дарко Ђого.
Ректор Цетињске богословије, протојереј Благоје Рајковић, подсјетио је да је на иницијативу митрополита Амфилохија 1992. године обновљен рад ове установе, основане 1863. године.
Професор Драгомир Сандо, некадашњи асистент митрополита Амфилохија, истакао је његов изузетан педагошки дар и однос према студентима.
„Оно што је код њега било специфично јесте да је од студената тражио оно што знају и колико знају, а не оно што не знају“, казао је Сандо.
Посебно је нагласио да је митрополит Амфилохије обновио православну педагогију, враћајући је библијским и светоотачким темељима, као и да је његова књига „Основи православног васпитања“ образовала генерације студената.
Декан Православног богословског факултета у Фочи, Дарко Ђого, говорио је о Амфилохију као духовном оцу, професору и човјеку који је сопственим животом свједочио оно што је предавао.
„Он је био све оно што смо слушали, све што су били наши идеали. Идеал духовника имао си у њему, идеал интелектуалца у њему, идеал свештеника као некога ко има кичму, ко има став. Он је све то био у једној личности“, посвједочио је Ђого.
Он је подсјетио и на митрополитову поуку да духовни учитељ људе треба да везује за Христа, а не за себе.
„За њега испит никада није био одмјеравање студентског памћења према нечему што је он предвидио. За њега је испит био живот, а живот непрекидни богословски испит“, закључио је Ђого.
Разговор је водио протојереј Александар Лекић, уредник „Светигоре“, а у програму су учествовали ученици и Хор Цетињске богословије.
Завршно вече било је посвећено духовном, научном и педагошком насљеђу митрополита Амфилохија, чији је рад оставио дубок траг у богословском образовању.
