Фото: Илустрација Пулс јавности
У свијетлу најаве увећаних зарада, а док грађани страхују од новог таласа вјештачки изазване инфлације, али и већих каматних стопа за задужење, подаци за осам водећих приватних банака у земљи показују да су у претходне три године оствариле преко 418 милиона еура чисте зараде, али нема назнака да би надлежни скупшински Одбор за економију, финансије и буџет могао предложити парламенту закон о додатом порезу на добит, колоквијално познатом као порез на екстрапрофит, саопштили су из Акције за социјалну правду (АСП).
У исто вријеме, додају из АСП, подаци у првих шест мјесеци ове године за тих осам банака, које су у иностраном власништву, показују да су генерисале нових 60,7 милиона нето добити, што је јасан знак огромне профиталибилности коју обезбјеђују клијенти – физичка и правна лица кроз изузетно високе камате.
Наводе да су тих осам банкарских компанија током 2023. године оствариле нето добити од око 140 милиона, у 2024. години приказивале су нето добит од око 153 милиона, а лани од око 126 милиона еура. У том трогодишњем периоду су подијелиле дивиденде власницима 150 милиона еура.
,,Када је ријеч о нагомиланој добити, ових осам банкарских фирми је до средине ове године приказивало нагомилане добити од 550,8 милиона еура, а у исто вријеме су приказивале да запошљавају 2.405 радника“, појашњавају из АСП.
Истичу да је пред Одбором за економију, финансије и буџет најављена могућност консултативног саслушања на тему увећања банкарских накнада, али за сада нико од парламантараца не помиње, нити се залаже да се размотри могућност доношења законског рјешења о једнократном додатом порезу на добит због огромних зарада, што је колоквијално познатије као порез на екстрапрофит, а што се биљежи у европским правним системима претходних година.
Иначе, појашњавају из АСП, максимална стопа редовног пореза на добит код нас је веома ниска – 15 одсто, за разлику од развијених европских економија гдје је преко 20 одсто, док су стопе пореза на капиталну добит у појединим европским државама и веће од стопа пореза на добит. До прије неколико година општа стопа пореза на добит у Црној Гори је износила само 9 одсто, што је запањујеће ниско за јавни интерес, а тај „стромглави“ пад те пореске стопе везивао се са неким од првих већих инвестиција у земљи (прије двије деценије).
Акција за социјалну правду претходно је објавила да је осам, међу водећим, трговачких и добављачких фирми за три последње године приказало укупно 132 милиона еура чистог профита. Надаље, подаци за само осам фирми које се баве набавком лијекова или опреме или пружају услуге показују да су за претходне три године генерисале укупно 55,7 милиона нето добити.
,,Подаци о милионским и десетинама милиона нето профита и гомилању добити јасно указују на велику профитабилност потрошачких сектора, док је са друге стране у јавности отворена јавна дебата да су увећања примања запослених и пензионера кроз раније економске програме у доброј мјери обезвријеђена због – често – вјештачки креиране инфлације“, наглашавају из АСП.
Из Владе су уочи најављеног новог економског програма за веће зараде, оцјењују из АСП, запријетили једино ограничавањем трговачких маржи од почетка наредне године на основне животне намирнице.
,,У међувремену цијене расту, а објављено је да су потрошачке цијене у септембру порасле 0,5 одсто у односу на август, док су у првих девет мјесеци у просјеку биле 3,7 одсто више него у истом периоду 2025. године. У поређењу са децембром прошле године, укупни ниво цијена виши је 6,1 одсто“, закључују из Акције за социјалну правду (АСП).
Извор: РТВ ПГ
