Пише: Филип Драговић
Илустрација: Пулс јавности
Медијска компанија „Вијести“ све више личи на Антену М, са Тему-а. Јер, Антена М је отворено и од кад зна за себе, антисрпски медијски пункт, док су Вијести од свог настанка, градиле некакав грађански наратив, али су сада спале на антисрпска слова, која сричу у својим све мање гледаним и све рјеђе читаним, објавама. Последњи „Ретровизор“ у ТВ Вијестима, представља један од најбесмисленијих медијских урадака који је свијет видио. Насловљен питањем „Јесмо ли заборавили да се бунимо“?, овај пројекат је настојао да вјештачки повеже побуњену и побједничку Србију, са садашњом Црном Гором која је своју побуну и побједу имала прије 6 година. Ван свих принципа разума, водитељка пита госте, шта се то збива са нама па се не бунимо као што се буне студенти у Србији? Изузев госпође Ненезић, која је узвратила питањем шта би тачно требало да буде тема наше побуне?, остали гости су се упецали (или су дошли већ упецани) па су кренули редом да мудрују: један је Спајића упоредио са Вучићем, други се је тренутну парламентарну већину упоредио са ДПС-ом, док је трећи констатовао како је, ето, све ту, само немамо катастрофу сличну новосадској настрешници…
Медијски концерн Вијести не може или неће да чује, како су управо лидери Студентске листе у Србији, људе из актуелне црногорске власти назвали „браћом“ и упутили им отворени позив на сарадњу. Људи из Вијести не желе да процесуирају чињеницу да је СПЦ у Црној Гори била и остала идејно ближа захтјевима Студентске листе, него ставовима дојучерашњег србијанског предсједника. Вијести нијесу вјеште да похватају и повежу, како је студентски бунт у Србији, по карактеру и иконографији, природни наставак црногорских литија, и како је све то, и тамо и овдје, била борба против насиља једне партије, једног човјека над демократијом и институцијама правне државе.
И дјеца знају да су разлози студентске побуне у Србији овдје апсолвирани прије 6 година, и да се уз све недостатке и недовршености овдашњег демократског процеса, овдје не може тражити побуна против онога чега нема. Осим ако нијесте на самом дну неког идеолошког и пропагандног дна.
Извор: Журнал
