Фото:Visualcapitalist.com
Одговор открива велике разлике широм ЕУ, обликоване ранијим финансијским кризама, државном потрошњом и привредним растом.
Ова визуализација, коју је израдио Aneesh Anand, рангира свих 27 држава чланица ЕУ према јавном дугу израженом као проценат БДП-а у другом кварталу 2026. године, користећи податке Еуростата.
Однос јавног дуга и БДП-а широм Европе
Сљедећа табела приказује бруто дуг опште државе сваке наведене чланице ЕУ у односу на њен БДП у другом кварталу 2026. године.
Фото: Илустрација Пулс јавности
Француска, Белгија и Шпанија, заједно са Грчком и Италијом, чине групу од пет земаља ЕУ чији јавни дуг премашује вриједност њиховог годишњег БДП-а.
Међу највећим економијама ЕУ, Њемачка се издваја знатно нижим удјелом дуга у БДП-у него Француска, Италија или Шпанија.
На другом крају љествице, Естонија има најнижи удио, од 26,1 одсто, а слиједе Данска и Луксембург, у којима је тај показатељ такође испод 30 одсто.
Зашто је јавни дуг Грчке толико висок?
Висока задуженост Грчке углавном је посљедица дугогодишњих фискалних дефицита, структурних слабости и кризе државног дуга која је избила 2009. године.
Земља је након тога добила међународне пакете финансијске помоћи, праћене мјерама штедње и економским реформама. Дуготрајна рецесија смањила је БДП, додатно повећавајући однос дуга према БДП-у.
Иако је и даље најзадуженија земља ЕУ у односу на БДП, Грчка је остварила значајан напредак у смањењу терета дуга. Према подацима Еуростата, удио њеног дуга у БДП-у смањен је за 11,2 процентна поена на годишњем нивоу, што показује како земља може бити високо задужена, а истовремено остваривати значајан напредак у смањењу задужености.
Зашто ЕУ има толико висок дуг?
Терет дуга у Европи одражава нагомилане обавезе јавне потрошње, старење становништва и државне интервенције током финансијске кризе 2008. године и пандемије ковида-19. Ови притисци допринијели су разликама у нивоима јавног и приватног дуга међу економијама.
Фискална правила ЕУ начелно утврђују референтне вриједности од 60 одсто БДП-а за јавни дуг и три одсто БДП-а за годишњи дефицит. Земље могу премашити ове прагове, али се могу суочити са додатним фискалним надзором и захтјевима за прилагођавање.
Већи трошкови камата, издаци за одбрану и улагања у инфраструктуру стварају додатни притисак на државне буџете широм Европе.
Однос дуга према БДП-у користан је показатељ за поређење задужености међу земљама, иако не обухвата све факторе који утичу на способност државе да измирује своје обавезе.
Извор: Банкар
