Фото: Илустрација Пулс јавности
Црну Гору је за осам мјесеци 2026. посјетило готово 2,3 милиона туриста, запосленост је порасла 4,8 одсто, а буџетски приходи достигли су двије милијарде еура. Ипак, септембарска инфлација од 5,2 одсто, раст увоза и пад нето прилива страних инвестиција указују на изазове са којима се суочава црногорска економија, показују подаци из Мјесечног макроекономског извјештаја Министарства финансија за септембар.
Број туриста повећан је за 9,1 одсто, индустријска производња порасла је 18,2 одсто, док су приходи буџета били девет одсто већи него у истом периоду прошле године. Међутим, просјечна инфлација за првих девет мјесеци износила је 3,7 одсто, док је годишња стопа инфлације у септембру достигла 5,2 одсто.
Црну Гору је у периоду од јануара до августа посјетило 2.293.568 туриста, што је 9,1 одсто више него у истом периоду 2025. године.
Остварено је 12.793.692 ноћења, уз годишњи раст од 8,1 одсто. Само током августа, као најзначајнијег мјесеца туристичке сезоне, број долазака повећан је 12,4 одсто, а број ноћења 8,5 одсто.
“Највеће учешће у ноћењима страних туриста у хотелима и сличним смјештајним објектима имали су гости из Србије (21,1 одсто), Уједињеног Краљевства (7,8 одсто), Босне и Херцеговине (шест одсто), Француске (5,8 одсто), Пољске (5,6 одсто) и Њемачке (5,4 одсто)”, пише у извјештају.
Позитиван тренд забиљежен је и у трговини на мало, гдје је промет робе за првих осам мјесеци повећан 7,6 одсто.
Један од значајнијих резултата забиљежен је у индустрији. Укупна индустријска производња у периоду јануар–август порасла је 18,2 одсто на годишњем нивоу.
“Највећи допринос том резултату дала је производња електричне енергије, која је повећана чак 59,3 одсто. Сектор вађења руда и камена забиљежио је раст од 15,7 одсто, док је прерађивачка индустрија остварила скромнији раст од 0,8 одсто”, истиче се у извјештају.
Ипак, раст производње није пратио једнако повољан тренд када је ријеч о цијенама.
“Годишња инфлација у септембру износила је 5,2 одсто, док је просјечна инфлација за првих девет мјесеци била 3,7 одсто. Највећи утицај на раст цијена имали су превоз, са доприносом од 1,16 процентних поена, и храна и безалкохолна пића, са 0,80 процентних поена”, наглашено је у документу.
На тржишту рада настављен је раст запослености. Просјечан број запослених у периоду јануар–август износио је 282,3 хиљаде, што представља повећање од 4,8 одсто у односу на исти период претходне године.
Регистрована стопа незапослености Завода за запошљавање Црне Горе у августу износила је 7,47 одсто и била је нижа за 1,46 процентних поена на годишњем нивоу.
Просјечна нето зарада за првих осам мјесеци износила је 1.032 еура, уз годишњи раст од 2,2 одсто.
Просјечна пензија са обрачунатим разликама у августу достигла је 561,34 еура, што је 2,4 одсто више него годину раније.
Приходи државног буџета у периоду јануар – август износили су 2.005,6 милиона еура, односно 23,3 одсто процијењеног бруто домаћег производа.
То је 20,9 милиона еура или 1,1 одсто више од плана, док је у поређењу са истим периодом прошле године забиљежен раст од 165,8 милиона еура, односно девет одсто.
Како се наводи у извјештају Министарства финансија, раст прихода резултат је повећане наплате више пореских категорија.
„Посебно је важна чињеница да раст није резултат само једне категорије, већ широко заснованог повећања наплате пореза на доходак, пореза на добит, ПДВ-а, акциза и доприноса“, додаје се у извјештају.
Буџетски издаци за првих осам мјесеци износили су 2.151,8 милиона еура, што је 12,7 одсто више него у истом периоду претходне године.
Црна Гора је у том периоду забиљежила буџетски дефицит од 146,2 милиона еура, односно 1,7 одсто процијењеног БДП-а. Ипак, дефицит је био 45,2 милиона еура или 23,6 одсто мањи од планираног.
Такође, остварен је суфицит текуће потрошње од 86,4 милиона еура.
Банкарски сектор: Депозити и кредити настављају раст
Подаци Централне банке Црне Горе показују да су укупни кредити на крају августа достигли 5,9 милијарди еура, уз годишњи раст од 9,8 одсто.
Новоодобрени кредити износили су 1,61 милијарди еура, што је 8,1 одсто више него годину раније. Привреда је користила 793,5 милиона еура кредита, уз раст од 7,2 одсто, док су кредити грађана достигли 704,9 милиона еура, уз повећање од 2,2 одсто.
Укупни депозити износили су 6,492 милијарди еура и били су већи 6,4 одсто на годишњем нивоу.
Посебно је изражен раст депозита становништва, који су повећани 12,8 одсто, на 2,62 милијарди еура.
Нето профит црногорских банака у августу износио је 91,7 милиона еура, што је 8,3 одсто мање него у истом мјесецу претходне године.
Увоз готово три милијарде еура, нето прилив инвестиција мањи
Укупна спољнотрговинска размјена Црне Горе за првих осам мјесеци износила је 3,34 милијарди еура, уз годишњи раст од 2,4 одсто.
Извоз робе достигао је 372,9 милиона еура, што је два одсто више него у истом периоду 2025. године. Највећу појединачну извозну категорију чинила је електрична енергија, вриједна 73,6 милиона еура.
Са друге стране, увоз је износио 2,993 милијарди еура и повећан је 2,5 одсто.
Најзаступљенији увозни производи биле су машине и транспортни уређаји, вриједни 694,8 милиона еура, те прехрамбени производи, у вриједности од 572,9 милиона еура.
Посебно се издваја раст увоза минералних горива и мазива од 14,3 одсто, док је увоз нафте и нафтних деривата повећан 46,4 одсто.
Када је ријеч о страним директним инвестицијама, укупан прилив у периоду јануар – август износио је 628,1 милион еура, што је 5,5 одсто више него годину раније.
Међутим, нето прилив страних директних инвестиција износио је 296,6 милиона еура и био је два одсто мањи него у упоредном периоду.
Улагања у компаније и банке достигла су 89,1 милион еура, уз раст од 31,4 одсто, док су инвестиције у некретнине износиле 319 милиона еура, односно 3,4 одсто више.
Највеће учешће у укупном приливу страних директних инвестиција имале су Србија са 121,1 милион еура, Турска са 52,7 милиона и Уједињени Арапски Емирати са 49,8 милиона еура.
У међународном окружењу, Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) ревидирала је наниже прогнозу раста глобалног БДП-а за 2027. годину, са 3,1 на три одсто.
Према процјенама ОЕЦД-а, раст цијена, слабија динамика раста реалног дохотка и више каматне стопе представљају факторе који ће оптерећивати глобалну економску активност.
За еурозону се очекује раст од један одсто у 2026. и 2027. години.
ОЕЦД процјењује и да ће инфлација у земљама Г20 порасти на 4,1 одсто у 2026, прије него што се смањи на 3,6 одсто у 2027. години.
Извор: ЦдМ
