Илустрација: Пулс јавности
У Алта банци је до понедељка све функционисало уобичајено, а запослени нису имали разлога да очекују да ће банка остати без дозволе за рад. Већ наредног дана почело је масовно повлачење новца са рачуна клијената, док је руководство наставило да их уверава да је све у реду. Тако за Нову економију сведоче запослени у банци, који су због личне безбедности говорили анонимно.
Према њиховим речима, на ванредном колегијуму одржаном пре почетка повлачења новца запосленима је поручено да нема разлога за забринутост. Наводе о изношењу великих сума новца из банке руководство је, како тврде, представило као сензационалистичке новинске наслове, које је демантовала и Народна банка Србије.
Прве промене приметили су у уторак, 27. октобра. Унутар банке почеле су да круже информације о вишемилионским исплатама евра преко мењачких шалтера, али и о томе да клијенти у великом броју пребацују новац у друге банке у Србији.
„То су и физичка и правна лица, конверзије – чак вишемилионске конверзије, којима људи пребацују новац на рачуне других банака у Србији“, рекао је један од саговорника Нове економије.
Овај портал преноси и наводе да је Електропривреда Србије са свог рачуна пребацила више од 300 милиона динара у Поштанску штедионицу. Реч је о информацији коју Нова економија износи позивајући се на своје изворе.
Плате исплаћене уз савет да новац пребаце у друге банке
Догађаји су се, према сведочењу запослених, додатно убрзали у петак, 30. октобра, када је у банку стигао тим НБС. Руководство је и тада окупило запослене и уверавало их да је ситуација под контролом. Истог дана, међутим, исплаћене су им плате за претходни месец, и то раније него што су очекивали. Уз исплату су добили и инструкцију да новац што пре пребаце на рачуне у другим банкама, а да их отворе уколико их немају.
„Било је упитно да ли ће исплатити зараде, јер се то дешавало док је НБС била унутра. Од тога да је све у реду до паничног преношења пара… Упитно је шта је НБС нашла јуче када су нам преко ноћи одузели дозволу за рад“, рекао је један од запослених.
Упркос свему, у интерним групама за комуникацију запосленима је поручено да у понедељак дођу на посао, наводи Нова економија.
Међу клијентима бројни држављани Русије
Поред запослених, неизвесност се односи и на клијенте банке. Према наводима саговорника Нове економије, међу физичким лицима која су имала рачуне у Алта банци велики је број држављана Русије који су у Србију дошли након почетка рата у Украјини.
У банци су, тврде запослени, значајна средства држали и руски држављани и њихове компаније. Један од разлога због којих су се опредељивали за Алта банку био је ограничен избор банака које су у пракси прихватале нерезидентне клијенте. Поред ње, рачуне су могли да отварају и у Поштанској штедионици.
Иако и друге банке у Србији могу да пружају услуге страним физичким и правним лицима, оне самостално процењују ризик и одлучују да ли ће прихватити нерезидентне клијенте. Неке од њих притом имају посебне услове или ограничавају круг клијената са којима послују.
„Руси су код нас имали огромне паре, што физичка, што правна лица. За сада ће им бити исплаћено 50.000 евра, што је и речено јавности“, наводе извори Нове економије.
У Телеграм групама у којима држављани Русије размењују информације о животу у Србији ових дана се, према писању овог портала, највише расправља о томе колико новца могу да поврате из Алта банке. Деле се и прописи, саопштења НБС и информације Агенције за осигурање депозита.
Шта је са депозитима већим од 50.000 евра?
Једно од питања које заокупља клијенте јесте и шта ће бити са новцем изнад 50.000 евра. Тај износ представља законски лимит осигураног депозита по депоненту у једној банци. Другим речима, осигурање покрива средства до тог износа, док се за износе изнад лимита не може рачунати на исту врсту заштите.
Нова економија преноси и да се у тим групама полемише о томе да ли су сви који су на рачунима имали више од 50.000 евра заиста имућни људи или је реч о онима који су годинама штедели, између осталог и за учешће за куповину стана у Србији.
Народна банка Србије одузела је 30. октобра Алта банци дозволу за рад, уз образложење да се њено финансијско стање знатно погоршало и да су угрожени интереси депонената. Истовремено је донето решење о испуњености услова за покретање стечајног поступка, а управљање банком пренето је на Агенцију за осигурање депозита.
Тужилаштво за организовани криминал у међувремену је затражило податке о трансакцијама банке према иностранству и проверу њеног пословања, као и поступања одговорних у НБС. Наводи о незаконитом изношењу новца из банке за сада нису јавно потврђени.
Извор: КоССев
