(Фото: Савјет Европе)
Црна Гора је међу првим државама чланицама Савјета Европе које су потписале нови уговор којим се јачају овлашћења надлежних органа за одузимање имовине стечене криминалом, укључујући и криптоимовину.
Осам држава и Европска унија данас су у Стразбуру потписали нови уговор којим се јачају капацитети надлежних органа за одузимање имовине, укључујући криптоимовину, стечене криминалним активностима.
Грузија, Грчка, Мађарска, Луксембург, Монако, Црна Гора, Сан Марино и Уједињено Краљевство биле су прве међу 46 држава чланица Савјета Европе које су потписале уговор, отворен за потписивање поводом конференције Оktopus 2026 о сајбер криминалу.
Нови уговор, односно Додатни протокол уз Конвенцију Савјета Европе о прању, тражењу, запљени и одузимању прихода стечених криминалом и о финансирању тероризма, познату као „Варшавска конвенција“, модернизује правни и институционални оквир за повраћај имовине, као одговор на све софистицираније, транснационалне и технолошки напредне криминалне мреже.
„Новац стечен криминалом одржава организовани криминал. Њиме се купује и оно што никада не би смјело бити на продају – наше демократије. Одузимање тог новца представља заштиту демократске безбједности“, казао је генерални секретар Савјета Европе Ален Берсе. "Ниједна држава не може сама да поврати имовину стечену криминалом преко граница. Са овим протоколом, ниједна то више неће морати“, додао је.
Протокол додатно јача Варшавску конвенцију, један од кључних међународних уговора у борби против прања новца и финансирања тероризма, усвојен 2005. године.
Њиме се уводе нови механизми за праћење токова новца. Судови ће моћи да одузму имовину повезану са ширим криминалним активностима, а у појединим случајевима и без претходне кривичне пресуде.
На мети ће моћи да буде и имовина коју држе трећа лица, уз заштиту оних који су је стекли у доброј вјери.
Надлежни органи моћи ће хитно да замрзну или заплијене имовину, када је то потребно и без претходне најаве, прије него што она буде премјештена или сакривена.
Протокол такође обавезује државе да успоставе канцеларије за праћење и управљање имовином стеченом криминалом. Јача се и улога финансијско-обавјештајних јединица, као и приступ надлежних органа финансијским подацима и подацима о виртуелној имовини.
Примјена инструмената предвиђених протоколом требало би да учини прекогранични повраћај имовине бржим и правичнијим.
Протокол ће ојачати међународну сарадњу кроз ширу размјену информација, заједничке истраге и директну сарадњу између канцеларија за повраћај и управљање имовином. Те канцеларије мораће да одговарају на захтјеве у утврђеним роковима, укључујући и рок од три дана у хитним случајевима.
Одузета имовина биће приоритетно враћана жртвама или њеним законитим власницима, док ће се одузети новчани износи већи од 10.000 еура, по правилу, дијелити равноправно између држава укључених у поступак.
Државе се такође подстичу да одузету имовину користе за друштвене или јавне сврхе, како би се приходи од криминала претворили у корист за заједнице.
За ступање протокола на снагу потребно је пет ратификација, од којих најмање три морају бити од држава чланица Савјета Европе.
Министри вањских послова 46 држава чланица Савјета Европе усвојили су Додатни протокол током годишње сједнице Комитета министара у Кишињеву 15. маја 2026. године.
Извор: РТЦГ
