Фото: Илустрација Пулс јавности
Цијене енергената на свјетском тржишту могле би наставити да расту и током 2027. године, док би нови сукоби на Блиском истоку могли подићи цијену нафте и до 150 долара по барелу. Истовремено, поставља се питање спремности Црне Горе за нову енергетску кризу, преноси РТЦГ.
Аналитичар Марко Аџић упозорава да ће кретање цијена нафте зависити од проходности Ормуског мореуза и развоја ситуације на Блиском истоку.
„Уколико дође до нових ратних дешавања на Блиском истоку, било у Саудијској Арабији или Ирану, можемо очекивати чак барел да скочи до 140 или 150 долара“, казао је Аџић за РТЦГ.
Он оцјењује да је удаљавање Европе од јефтиних руских енергената довело до додатних економских проблема и ризика од нове инфлације.
Економиста Стеван Гајевић указује на недовољну припремљеност Црне Горе, посебно када је ријеч о стратешким резервама горива.
Према његовим ријечима, око 40 одсто резерви нафтних деривата складишти се у Хрватској и Грчкој, што у условима озбиљне међународне кризе може отежати њихову доступност.
„Мој став је увијек био да се све те резерве треба да довуку кући“, поручио је Гајевић.
Он сматра да је неопходно оспособити постојеће складишне капацитете у Луци Бар, Бијелом Пољу и Боки Которској.
Из Међународне агенције за енергетику упозоравају да се глобална енергетска тржишта ни током 2027. године вјероватно неће вратити на стање прије почетка рата против Ирана.
Свјетска банка такође упозорава на велику неизвјесност на глобалном енергетском тржишту.
