Фото: Пулс јавности
Црна Гора је за првих девет мјесеци 2026. године увезла робе у вриједности од око 3,4 милијарде еура, док је извоз износио свега 434,4 милиона еура. Спољнотрговински дефицит достигао је готово 2,97 милијарди еура, што је 54,6 милиона више него у истом периоду прошле године, показују прелиминарни подаци Управе за статистику (Монстат), које преноси портал Инвеститор.
Извоз је од јануара до краја септембра порастао за 4,8 одсто, а увоз за 2,2 одсто. Међутим, због велике разлике у њиховој вриједности, спољнотрговински дефицит наставио је да расте.
На сваких 100 еура увезене робе Црна Гора је извезла робе у вриједности од свега 12,8 еура. Укупна робна размјена достигла је 3,83 милијарде еура, уз годишњи раст од 2,5 одсто.
Највише новца за машине, храну и гориво
Највећа ставка увоза биле су машине и транспортни уређаји, у вриједности од 787 милиона еура, од чега се 303,9 милиона односило на друмска возила.
За увоз хране и живих животиња издвојено је 644,8 милиона еура. Највише је потрошено на месо и месне прерађевине, 138,2 милиона, поврће и воће, 99,8 милиона, житарице и производе од житарица, 88,2 милиона, те млијечне производе и јаја, 79,7 милиона еура.
Истовремено, извоз хране и живих животиња износио је свега 48,5 милиона еура, иако је повећан за 20,9 одсто.
Дефицит у трговини храном достигао је приближно 596,4 милиона еура.
Посебно је изражен раст вриједности увоза нафте и нафтних деривата, са 234,6 на 354 милиона еура, односно за 50,9 одсто.
С друге стране, увоз електричне енергије смањен је за 56,1 одсто, на 49,1 милион еура, док је њен извоз достигао 78,5 милиона. Тако је у трговини електричном енергијом остварен суфицит од 29,4 милиона еура.
Србија највећи појединачни трговински партнер
Србија је остала највећи појединачни спољнотрговински партнер Црне Горе, како у увозу тако и у извозу.
Из Србије је увезено робе у вриједности од 597,2 милиона еура, док је извоз на српско тржиште износио 105,3 милиона еура. Дефицит у робној размјени са Србијом достигао је 491,9 милиона еура.
Послије Србије, највећа извозна тржишта биле су Босна и Херцеговина, са 43,2 милиона, и Словенија, са 33,5 милиона еура.
Међу највећим увозним партнерима, након Србије, налазе се Кина, са 438,4 милиона, и Њемачка, са 304,4 милиона еура.
Раст извоза у Европску унију
Извоз у Европску унију повећан је за 18,9 одсто, на готово 150 милиона еура. Удио ЕУ у укупном црногорском робном извозу порастао је са 30,4 на 34,5 одсто.
Међутим, увоз из Европске уније износио је 1,54 милијарде еура, па је дефицит у размјени са тим тржиштем достигао 1,39 милијарди еура.
Земље ЦЕФТА споразума задржале су највећи удио у црногорском извозу, од 47,4 одсто, односно 205,9 милиона еура.
Септембар донио благо побољшање
Подаци за септембар показују нешто повољније кретање. Извоз је достигао 61,5 милиона еура, што је 26,3 одсто више него у истом мјесецу прошле године, док је увоз износио 404,2 милиона еура.
Мјесечни дефицит смањен је са 354,8 на 342,7 милиона еура, односно за око 3,4 одсто.
Ипак, септембарско побољшање није било довољно да промијени укупну слику. Црна Гора и даље увози готово осам пута више робе него што извози, што указује на изражену зависност домаћег тржишта од увоза.
Извори су провјерени. Главни и најпоузданији извор је званично саопштење Монстата од 29. октобра 2026. године. Потврђени су износи увоза, извоза, покривеност увоза извозом и подаци о највећим трговинским партнерима.
Извор: ТВ НК
