Фото: Пулс јавности, архива
Пише: Миодраг Лекић, писац и дипломата
У праву је Словенац, званичник Европске уније Марјан Шарац, који се изгледа више труди од нас да Црна Гора уђе у ЕУ, савјетом да не треба бити заробљеник историје.
Као је што је тачно да се у озбиљним државама повремено поставља, па и јавним, културним дебатама, питање:
одакле долазимо,
гдје смо сада,
куда идемо?
Овдје је све компликованије јер ово питање и ако се постави одмах се множи на посебне народе. И ту неријетко иду, од кафане до академија, паралелне истине.
Компликовано.
Није било увијек тако.
Ово је била стратегија. Divide et impera. Тако се набоље влада. Зато се на пројекту озбиљно радило. И зато је био "успјешан." Тако је лакше ишло са најбитнијим пројектом - криминализације и утемељења ендемске корупције (дефиниција међународних званичника прије 15 година за прилике овдје).
Ухватио сам се јутрос можда тешке, ипак битне теме ове земље са (не)познатим последицама.
А хтио сам само рећи да је на Жабљаку Црнојевић јединствен спој природе, историје, географије.
У најкраћем фасцинантне љепоте.
Један литерални јунак Достојевског каже: "да ће љепота спасити свијет".
Узмимо да је тако.
Извор: ФБ Миодраг Лекић
Фото: ФБ, приватна архива
